Mladi borac

ПРВИ ПУТ У ДЕЈСТВУ

Beh три дана узастоп-це непријатељски извиђач кружи над нашом позадином. Увек у исто време, ноћну тишину ремети шум његовог мотора. На земљи нелагодно Све се замрачује, гасе се цигарете и положаји се обавијају ћуташем н тамом. Хиљаде срца узбуђено лућа, хиљаде мозгова грозничаво ради и труди се да погоди шта то непријатељ смера. У немоћном бесу сте.жу се песнице. Али шта то помаже кад нема противавионске одбране, те непријатељ и даље несметано лети. Вечерас је наступило извесно олакшаше. Кроз варош С. и борбене редове прострујала је вест да су стигле три батерије наше брзометне артилерије. Ово је први пут да наши противавионци ступају у дејство на том сектору фронта. Пешаци у рововима разговарају: »Ала ће наши да запрже чорбу шваби! Није шала. учили су они код Руса три месеца и сада све знају«. Млади артилерци слушају то и још чвршће одлучују да се покажу на делу. Познају добро они своје оружје. Сваки и најмањи делић на њему постао им је близак. За неколико месеци сродили су се они са тим гвозденим, на изглед непријатним, неманима и заволели их нежном љубављу. Зато се и боје да их случајно не изневере вечерас у одлучном моменту, јер би то било као нека врста издаје. Полако се приближава час када шваба обично надлеће. До сада је, као по сату, тачно у одређено време долазио, па га и данас тако очекују. Негде по шупама склоњени, топови само чекају тренутак па да бљуну на непријатеља море ужареног челика. Међу противавионцима влада мучно ишчекивање. Да не изостане можда ноћас Немац? Крв

бесно бубња у ушима, али се сад већ разговетно чује авионски мотор. Непријатељ се полако приближава. i опови се брзо извлаче из склоништа на улице. Кроз успавани град језиво одјекује звека гвожђа н пригушени гласови. Затим се све стишава. Мотор се опет чује. Цеви топова претећи гледају у небо. Чека се. Некуда десно од града пролази шваба, обилази насеље у великом луку и враћа се. Још само неколико тренутака и ватра ће почети. Руке грозничавом брзином убацују шаржере у топове и већ се крвави букети расцетаваjy у висини. Са свих страна бубњи. Прозори на кућама потресају се од луде пуцњаве. При сваком пуцњу море светлости разлиЈе се ко улици и обасја ужурбане прилике поред топова. Сваког тренутка шрапнели у ваздуху распрскавају се у безброј делића и сваки од њих тражи срце Немца. Ватрени ураган постаје све жешћи, а шваба и даље, на изглед мнрно, наставља свој лет. Бес и неспокојство обузима наше борце. Зар на ватреном крштењу подбацити? Ради се још брже, још прецизније се гађа. Алн узалуд. Светле бразде срдито цепају мрак и при блеску експлозије засветли се у ваздуху кат-кад нешто налик на авион. Неколико граната прска у непосредноЈ близини, али он и даље лети. Још мало је потребно па ће умаћи. Већ почиње да се удаљава и најзад! 1 руб и храпав крик из стотине, од узбуђења осушених, грла; »Погођен!« Колико оствареких жеља и надаша! Сва срца испуњавају се поносом. Први пут у дејству артилерија је испунила свој задатак. Авион је добио погодак у мотор. Чује се пригушено кркљање покварене машине и авион пада тамо негде у МачBV. Да сам сад тамо

Почела је да ромиња киша. Босански пејзаж, шхо се видео са прозора болничког ходника, замутио се и постао суморан. Рањеници са рукама у гипсу изашли су да прођу мало ходником. Предраг Јовановић из пожаревачког округа, митраљезац из 23 бригаде рањен је 1 2 фебруара. Кад је заламао непријат.ељске положаје, када је заобилазио усташки бункер код Грачанице, пробио му је усташки метак мишицу. Он је пао, почео да се повлачи, а митраљески меци шуштали су свуда око њега. Једва је успео да се извуче. Споља се чује снажан хук мотора и сви гледају на пут под прозором. Лагано се котрља иаша моторизована батерија: камиони са гусеницама вуку за собом велике топове'. Нико од присутних није видео наше топове тога калибра. Сви се диве. Их, да су нам били овакви топови, каже Предраг. Ала ke да буде ве-

ссља код наших на положају кад их виде. Да сам сад тамо .. . Pvka му је сломљена, пре двадесетак дана лежао је у дубоком снегу, а крв је истицала и мрзла се, око њега су звиждалн свуда усташки меци, а он бн опет сад, кад би могао одмах, натраг, код другова... Такав је млади српски борац.

За данас осам...

Положај испред села М. удаљен је свега око 200 метара од преднзих куha. На положајима затишје. Наш митраљезац Милосав Ивановић, из П батаљона, попео се на једну колибицу, повучену нешто позади рова и скестио свој митраљез. Одатле је почео да туче непријатељске оовове, не очекујући од тога неко нарочито дејство, Уствари, то је требало да буде неко изазиваше. Међутим, већ од првих рафала Немци су се ускомешали, а други их истераше из ровова, Пребацивали су се у суседне,=!МаНЈе тучене ровове. Милосав је био хладиокрван: једког по једног, како се пребдцивао, нишанио је и »скидао«. Пребацдаање је престало. То јс значило да zy предши ровови били испражшени. Милосав остаде Још неко време на тавану Колибе и иеколико пута још распали по швапским рововима. Одговарали су му с лева и десна непрецизно, јер нису могли открити место на коме је био постављен митраљез. Најзад сиНе и пребаци се у наш ров. Прве су му речи, онако насмејаном и веселом, биле: Ако је за вајду, доста је. За данас осам....

В. Јовановкћ,

V бригада

СЛОБОДАН ЈЕ ВОДИО У ЈУРИШУ

Тешко je било наступати преко блатшаве шиве, док непрИЈатељ бије митраљезима, бацачима, топовима. А наши херојн јуре, не стају никад и нигде, ни пред ким и ни пред чиме, не знају за страх нити осећају смрт, стојећи бију из шараца и тешких митраљеза а умирући кличу; Напред!... А растојање је било велико И чистина, потпуна без најмањег заклона или неравнине, где би могао борац да се заклони или застане. Јурили су све бешње, све брже, све јаче тукли и бивали силнији што су ближе швапским рововима. Мла.ди скојевац Слободан Ђорђевић отншао је нспред свих и легао у блато испред швапских ровова и туче сваког швабу који помоли

гдаву и пуца на наше борце у Јуришу. Велике штете нанео је глупим фрицевима, и један разбеснели »есесовац« јурнуо је са бомбом у левој и машингевером у десној на Слободана. Хтео је да ra убпје и ткме начини противпапад на наше борце у јуришу. Али, Слободан ra је пустио на 5 метара и хладно гађао. Ранио га је а шваба је зверски прискочио, замахнуо машинком да му располути главу. Високо је истурио Слободаи своју стројницу и чврсто стегао обарач. Пресечен рафалом рушпо се разјарени фриц у блато. А баш тада су долетели наши борци до ровова и с победним ура!... убацили прве бомбе.

В. Булатовић: Бомбагам

НАШИ МИНОБАЦАЧИ

У зору, баш кад ie оловна светлост облила прве куће села и борци угледали како се из тзме бљескају влажни бункери, баш тога трена почела је наша артилерија да туче швапске ровове, Одлетале су после праска велике мине из тешких минобацача и падале близу непријатељских ровова. Прецизно је гађао пратећи вод 1 батаљона, и ако су ровови далеко а видљивост слаба. Делегат I вода Милош, најбољи је стрелац на микобацачу у читавом батаљону. Нишанио је дуго, он не баца улудо велике бомбе, јер зна колико треба данас за борбу, и зато свака његова погоди циљ. Јутрос је нарочито расположен. Наместно се на малој узвишици и бије. Ево, убацио је швабама тешКу мину усред рова. Излетело јс безброј зелених шињела и торби заједно са искидапим деловима тела мрских шваба. Радосно су поздравили борци из ровова погодак свог омиљеног нишанџије, а он је већ слао други хитац. Још боље него први: високо горе дигло се дрво и жар и стотину којекаквих ситница погодак усред ватре око које- су се грејале швабе у рову. Тако су тукли наши артилерци а борци су са узбуђењем и жељом за борбом очекивали јуриш. В.

На положају у Боснв

ОДБИЛИ СМО ТЕНКОВЕ

Непријатељ напада. Наша батернја нма задатак да спречи Немцима прелаз преко реке. Пуцају топови, а гранате падају у реку и око ње. Тобџије се задубиле у посао и као да и не виде шта се догађа око »их. Сваки гледа само свој посао, зато и дејствује батерија тако добро. »Тенкови, другови, тенкови!« Заиста, однекуда су искрслн немачки тенкови. Иду право према батерији. Хог he- да је ућуткају, јер »ена ватра највише смета непријатељу. Треба брзо радити: окренути топове и уништити тенкове. Закасннли су, батерија he бити уништена, а Немцима he успетн прелаз преко реке. »Окрећи!« виче вођа трећег одељења, Франко Бан и сам помаже. Нишанџија Живота Снмић већ припрема топ за паљбу. Само брзо, јер тенк се већ приближава. Пуцаљ и тенк стаје. Из »ега избија Додавачи Стевановић н Милошевнћ пуне поново. Следећим мецима уништен је још Један немачки камион. Остали тенкови се повлаче, иза немачких положаја. Топ се поново окреће и наставља паљбу преко реке. После извесног времена напад је одбијен. Артилерци чисте свој топ. Весели су» певају. Појављује се комесар. »Добро је, другови«, каже он, »одељеве н нишанџија предложени су за одликоваше. А ви сте то и заслужили.« (За вобсду) Арт. « дивизије

Машинка је донета

Командант i батаљона био је у пзвиђању. Iешко је рањен и остала му је машинка. Минер водник Никола Пануза добија задатак. Iреба донети оружје, јер оно је војничка светиња. Омладинац Антон Косикер јавља се добровољно да иде зајсдно са водкиком. Два омладинца напустила су наше ровове и ишчезла у помрчини. Они већ знају правац и место где je командантова машинка. Опрезно и кечујно прешли су "пичију земљу« и дошли до самог минског поља. Чује се разговор из непрИ]атељско£ рова. Неиримећенн, очистили су два реда мина. Најзад, ту је и машинка командантова. Али они је не узимају одмах. Не, то би учинио само онај који не познаје подмуклост непријатеља. Треба се прво уверити да није машинка минирана. За машинку привезују дугачак какап, повлаче се потрбушке двадесетак метара назад и онда полако привлаче оружје к себи. При том будно пазе да их не изненаде непријатељске патроле, које, с времсна на време, обилазе минска поља. Машинка није била минирана. Они су радосни, јер држе у рукама оружie свог команданта, које нису хтели да оставе непријатељу ни по цену ж.ивота. Враћају се једнаком опрезношћу у своје ровове. Задатак је извршен.

Милан Видмар,

V дивизија

Број 25

МЛАДИ БОРАЦ