Mladi borac

АЕРОДРОМ ЗА ШЕСТ ДАНА

Све радове на аеродромима у Срему нреузели су на себе углавном окладинви. Прво су одлазиле на рад мање групе нворганизованих омладинаца и Омладинки а доцније велике радне омладинске бригаде. Тако је последњи аеродром на самом фронтовском подручју подигнут за шест дана. До сада су чзмладинци Срема изградили и оспособили неколико аеродрома. Снег.хладноћа и ветар нису никад били препреке за рад, све успутне тешкоke биле су само потстрек и потстицај иладим Сремцима за повећање и удвостручаваше својих снага. С песмом су дошле четири бригаде омладинки у саму позадину фронта да подигну велики аеродром. То је било у данима припрема за Светску омладинску недељу. Све четири бригаде су састављене од омладинки, јер су сви омлздинци Срема у војеци на фронту. Њихове сестре и другарице их поносно и срећно ударнички замењују на фронту рада у позадини. Две бригаде је дао румски срез; 700 омладинки. Митровица је послала 200, а из иришког среза похитало je 500 омладинки не бојећи се нн близине фронта ни тешког рада. Омладинке су биле распоређене у селу, по 20 у једној кући. Било је и доста вразних кућа, које су швабе напустиле. Омладинке еу почистиле лепо и уредно и прострле сламу и ту су провеле недељу дана. Сам рад био је добро организован. Омладинке су биле подељене на иале ударне групе од 7—lo у једно)'. Сваку групу је водио авкјатичар, одређивао јој део земљишта за тај дан и руководио радом. Терен је био нераван. Мала брда и рупе морале су потпуно да се нзравњају. Хитро су скидале омладинке ашовима и лопатама неравнине и бацале земљу у мале јаркове и удубљења. Песма ннје престајала. Радило се ударнички, борбено такмичарски. По читав дан су преносиле земљу на носилима две омладинке из Митровице, а то није био лак посао. Друге еу попуњавале рупе и набијале земљу тешким маљевима. Зној је капао са лица, а није се престајало са радом, нити су се омладинке одмарале. Такмичила се бригада с бригадом, такмичило се село еа се-

лом, такмичили су се и ударници између себе требалојешто пре оспособити уз“летиште, јер- је фронт близу а Немцк тенковима нападају наше положаје. Пала је киша и начинила велико блато по местима где је скинута земља и трава са брегова или тамо где су попуњаване рупе. Из три 'веЛШсе циглане довлачио је народ хиљаде и хиљаде цигаља, а омладинке су их разбијале у ситне комаде. Затим, тако иситњене бацале су их преко раскаљаке земље к тако патосале аеродром. Сада су авнони могли да слеhy и узлећу и по кнши блата није више било. Најтежи рад бис је на разбијашу цигаља. Велики пликови су израстали зачас на рукама, разбијали се и претвчрали се уз велике болове S r хрваве жуљеве. Две Румљанке раднице, Анка Десанчић и Вера Бошковић нису престајале данима да лупају цигле. Л Мара Добросављевић, 18годишња омладинка са села читав дан је носила тешки тргач са циглама са другарицом Перком Варићак, радницом из Руме, која има тек 17 година. За свој рад, оие cv проглашене за најбоље ударнице бригаде. И до првог сумрака довлачила су кола земљу и цигле а омладинке их преносиле, распоређивале и попуњавале неравнине, набијале тешкнм маљевима, разбијале цигле и преносиле до блатњавих места, која су патосале. У мрак су одлазиле пут села с песмом и радосним разговором о дневном раду и успех,у. Свака група је урадила више него што је прсдвиђено. Касно увече, по кућама одржавани су састапци политички чзсови и конференције. Училе су младе Сремице о народно-ослободилачкој борби, училе многе нове и корисне ствари из науке н културе. Кису биле уморне и нису хтеле да спавају кад треба да уче. До касно у ноћ играле су и певале омладинке Срема и чнтаво седо је било расположено, весело и младо као никад до сад. За шест дана аеродром је био оспосоЗљен и прве ескадриле еу узлетеле са њега баш оног јутра, кад су четири бригале омладинки одлазиле не својим кућама већ на нов рад, на бербу кукуруза. В. В.

Омладина Зајспара полази на рад

СПРЕМАЈМО СЕ ЗА ПРОСЛАВУ ПРВОГ МАЈА

1 и 2 априла одржан je у Београду први проширени пленум Главног одбора Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије. На том састанку пленум Главног одбора ЈСРНЈ примио је резолуци]у о прослави ПрвОг Маја, у којој се између осталог вели: 1. Да се Првог Маја 1945 године не ради у целој Југославији и да се тај дан прогласи државним празником. Да се на даи Првога Маја у целој земљи одргке митинзи, мавифестације и свечане академије са синдикалним н националним ваставама, транспарентима и рефератиu а. 2. Да се све синдикалне организације повежу са осталим антифашистичким организацијама ради заједничке прославе Прзог Маја, као ошхгге-народпог празника. 3. Да се од 20 априла до Првог Маја одрже у свим предузећима састанци радника и намештеника, на којима ће се одржати предавање о значају Првог Маја. 4. Да се у свим предузећима међу радницииа и наиештенииима организују под руководством синдиката 1 5 дневна иатецаша: у радно) дисхјипливи, у човећаној производњи, у штедши на рад-

ном времену и материјалу, у побољшаи>у квалитета рада и сличио. 5. Да све синдикалне организације, у заједници са осталим антифашистичкии организацијама, формирају одборе, који ће организовати Првомајску прославу. 6. Да се формира централна комисија при Главном одбору од најмаше 5 другова, који he израдити Првомајски проглас за раднике и намештенпке Југославије, тезе за реферате о значају Првог Маја 1945 године и овогодишшс Првомајске пароле. У вези са прославом Првог Маја о. г. пленум је донео неколико посебних одлука: 1. Да се упути поздрав и позив радничкој класи И целокупном напаћеном иароду на још неослобођеној територвји, нарочито Хрватског Приморја и наше Истре. 2. Да се ииена свих другова и другарица, који се истакну у 1 5-дневним утакмицама у вези са прославсм Првог Маја о. г. истакну кр-оз сва наша агитациона и пропагандна сретства. 3. Да се тражи од Народне владе да се уведу Првомајска одлнковаша, која би се додељивала ударницииа на раду при обнови нагае вемље.

У СРЕМУ ЋE БИТИ ОБРАЂЕНА И ПОСЛЕДЊА СТОПА ЗЕМЉЕ

У Срему je у свих осам срезова остало 68.000 јутара земље, коју су напустнлн фашнстички зликовци. То земљиште је дочекало пролеће необрађено и Иезасејано. Обласни сетвени одбор комиснја за CpeM, разделио је једну треКину овог земљишта у наполичарску обраду, тако да Ке 24.000 јутара поорати и засејати сами сељацн а држава Ке добити половину овогодишње жетве. Ова расподела је учишена ради помоКи народу, а и услед немогуКности да се земљиште обради на неки други начин. Осталих 54.000 јутара обрађује се тракторима и плуговима. Установљен је у читавом Срему дан сетве за државу по један дан у недељк. Тада свн сељаци раде на државном имању. Ударнички ради народ Срема. НајвеКим делом ради на сетви омладина и то најмлађи. Преко 2.000 плугова је радило са 4.000 ко»а у румском срезу. На једном плугу старац, на другом мали пионир, на трећем млада Сремица, којој је муж на фронту. Сви су изашли и

сви раде. Буђоновчани ору са 180 плугова а Краљевчани и Добричани нису оставили ни један плуг у селу. Ко није имао KOite дао је плуг ономе ко, их има, само да би што више и што брже обрадили сву земљу. Ниједна стопа земље не сме бнти незасејана! то је парола народа у Срему. Не уради се само онолико колико би требало, већ свако пооре и више од јутра на дан. Ударпици Сибаче њих 22 изорали су за један дан преко 30 јутара а 60-годишњи старац из Руме пошао је пре зоре у недељу - кад се не ради и орао читав дан од 4 ујутру до мрклог мрака. На плугу са два раоника раде два брата пионира: 12-годишњи Илија и 14-годишњи Лаза Добросављевић из Руме. Дошли су да замене свог старог оца, који има много посла у НО одбору. И не заостају они

ништа у раду иза стариЈИХ и јачих. То су наши момци! кажу са поноСРм омладинке. Кбд нас нема нигде ctapaјих код куће сзи су на фронту. У <Хлу Товарнику нема ни једног омладинца па чак ни омладикке од 20 година. 12-годишњи Никола РадивоЈевић сам води коше ” оре. На наше питање зар уме и може сам да оре, одговара нам један старац: Да, он је Сремац, на њиви се родио и одрастао. Главни део рада морају да обаве трактори. Нзих има 146 у Срему. Сада има доста бензина и нафте и ради се по читав дан. А у митровачком срезу раде ударници и по читаву нок по месечини и при лампи. Око 10—12 па чак иl5 јутара пооре просечно једак трахтор са пет или шест плугова. А Митровчани ураде за ноћ још толико. Тракторе терају омладинци који су пре неколико дана завршили курсеве. Само у Руми има их стотину. Сима Осанов, 1 7годишњи избеглица из Раковца, где му је све изгорело, ради по читав дан на

трактору за државу. Много има таквих омладинаца у Срему. Труде се мали трактористи. По 120 јутара поору сваки дан 1 4 трактора у румском срезу. У митровачком двапут толико. Док трактори и плугови ору, одмах иза »их наилазе дрљаче и ситнс грудве и бусење земље и тако припремају шиву за сетву. А сејалице са 1 5 цеви, из којих непрестано тече здраво и једро семе» крећу се лагано преко пооранкх њиваТако се не губи ни један трен лепо-г времена нити г.е пропушта макар и једам сат. Сејалицс засеју просечно за дав по 4—5 јутара, а једна на којој су радкли Никола Станојевић и Петар Леси, 14-годишњи дечаци, радници из Руме, засеје и читавих шест јутара. А то није усамљен случај ударништва. Тако ради народ у читавом Срему, јер хоће да што више помогне својој домлвинн.

На сремским пољима неуморно се ради

Омладина Колубаре

У београдском окруту за време недеље пролећне офанзиве, најбоље резултате показао је срез колубарски. Омладинци Колубаре су дали 4.830 радних дана, и то на пољопривредним радовима 4.500 радних дана а 330 на уређивању и кречењу домова. Од првог дана омладика ie прегла на посао, јер је била свесна недостатка радне снаге и желела је да обради сваку стопу земљишта да б,и обезбедила исхрану војсци, народу и себи. Они су успели да обраде земљиште свих другова који се налазе на фронту и имања сиромашних. За седам дана са 1,340 плугова поорано је 640 хектара земљишта и 130 хектара засејано разним усевима. Поред тога омладина је риљала, окопавала вОћњаке, огртала винограде, засађивала младо воће итд. Окопали су и одгрнули 24.000 чокота випове лозе, окопали 7 хектара воћњака, засадили 3.000 младих садница багрема и воћа, засејали 5.800 кгр. кромпира, 640 кгр. лука итд. Оправљани су путеви на најгорим местима у дужини од 1.700 метара и очишђен канал дужине 500 метара. Вршена је акција за добровољно давање крви за наше рањснике. До сада се пријавило 546 омладинаца и омладинки. Највише се истакло село Вреоци које је дало 70 добровољних давалаца. Затим је Брајковац са 60. На дан посвећен успомеии на пале другове одржане су у свим местима комеморације. Пре подне су омладинци и омлалинке ишл-м у посету родитељима палих другова, носећи им речи утехе и разне по-

клоне. Увече су приређене комеморативне пркредбе. Дан посвећен братству н јединству све слободољубиве омладине света, омладина Колубаре прославила је свечано. У Лазаревцу су биле велике манифестације у којима ie омладина изразила братство и јединство омладине Југбславије као и свих народа. Врхунац манифестација је достигнут, када су стигли делегати из Топлице и Хрватске. 27 марта такође је сав народ маннфестовао својој војсци, своме вођи другу Титу, својој власти, СССР-у и савезницима. Такође и дан спорта је био веома жив. Свако село је приредило no неку утакмицу. Пре подне је игран шах, пинг-понг, а после подне био је заступљен футбал, лакоатлетика. Скоро свуда је број учесника био велики, тако да се види велико интересовање за спорт код омладине. За време омладинске недеље је одржано 47 приредаба кроз које је прошло 6.000 —7.000 омладинаца и омладинки. Такође је била изложба у Лазаревцу свих омладинских радова: чланака, песама, ћилимова, чарапа и разних других ствари. За време омладинске недеље омладина се побринула и за прилог којим ћв се ичдржавати њихова организација. Т*ко су они успели да скупе 900.000 динара. Али и радници из рудника су узели видног учешћа. Они прилажу за организацију 100.000 динара. До сада су предали 620 пакета sa ваше рањене другове и 2.000 комадл јаја.

Број 25

МААДИ БОРАЦ

7 * - г* - ј—