Moj život i rad

101

стотина осам радника, од којих су већина доцније примљени на рад услед развића наших послова. Кад бисмо имали старо кретање радне снаге, требало би нам неких двеста хиљада људи годишње, што би значило скоро нерешљив проблем. Одавно се не бринемо више обнављањем радне снаге. Колико је мени познато, обнављање персонала је између 3 и 5 од сто месечно. Унели смо извесне измене у наш систем плаћања надница, али никад нисмо напуштали овај принцип:

Дајте човеку надницу довољну за живот! Ако желите да један човек посвети своме послу све своје време и сву своју снагу, дајте му надницу која ће га обезбедити свих материалних брига. То је добра ствар. Пошто смо дали велике наднице и разделили велики део добити (око десет милиона долара годишње пре него што смо променили систем), ипак смо имали велику зараду. То показује да се добрр зарађује баш кад се плаћају велике наднице. Има незгоде у давању добити под условом доброг понашања. Такав метод би довео до увођења извесне родитељске дисциплине. А овакрј дисциплини нема места у индустриском животу. Застарело је оно доброчинство које се састоји у томе што ћете се мешати у личне послове радника. Има људи којима су потребни добри савети, као што има људи којима је потребна помоћ, нарочита помоћ. Ваља им пружити и једно и друго. То налаже обично поштење. Али ће Гза индустрију и организацију производње више учинити један и практнчно изведен систем капитализације и' / у%шћД'у добити него све спољашње социалне