Moj život i rad

100

дамо премије у новцу. Човек који добро живи, тај добре-ради, , Осим тога, хтели смо да избегнемо опадање приноса од рада које по некад долази као последица повећања надница. Искуство из рата је показало да одвећ брзо скакање надница често само увећава радникову грамжљивост. Опасно је одвећ брзо подизати наднице, свеједно је ли радник пре тога примао долар дневно или сто долара. Одиста, кад би зарада једног човека порасла, преко ноћ, од сто долара дневно на три је да би починио доста тлупости. У колико човек има више новаца у толико има више могућности да изиграва лудака. У систему који сам горе изложио, утврђена правила нису ћифтинска, ма да су понекад могла бити примењена ћифтински. 'Ми имамо једно одељење за анкете које броји 50 инспекторај Већина од ових људи су били необично паметни, али немогуће је скупити 50 људи који ће сви имати исту количину здравог разума. Било је понекад грешака; о грешкама у осталом најрадије говори. Најбољи доказ да је систем био у ствари користан налази се у овим резултатимат кад је ушао у живот, било је шесет процената радника који су учествовали у добити од првог дана. После шест месеца, било је седамдесет и осам учесника од сто а на крају године осамдесет седам од сто. После осамнаест месеца, сви су учествовали у добити осим једног процента. Велике наднице су имале друкчијих последица. 1914. године, кад је систем био уведен, имали смо на раду четрнаест хиљада особа, и ваљало је примити отприлике педесет и три хиљаде годишње, да бисмо стално имали четрнаест хиљада радника. 1915. године, примили смо само шест хиљада пет