Moj život i rad

109

мери да ће се наћи нов и бољи посао за радника који изгуби први свој занат. Наравно кад би се све индустрије претвориле преконоћ, зацело би било питање шта ће бити са радном снагом која на тај начин постаје непотребна.

Како прогрес утиче на потрошњу? Али промене се не врше тако брзо. Оне долазе мало по мало. У мојим предузећима, увек се нађе посла за доброг радника који изгуби своје место услед неког усавршетка фабрикације. И оно што се дешава у мојим радионицама дешава се исто тако у свима индустријама. Да кажемо сада коју реч о стању пијаце. Свакога часа ме питају: „Не деси ли вам се да произведете сувише? Неће ли доћи дан кад ће бити више аутомобила него муштерија?“ Ја се збиља надам да ће бити могуће доћи једнога дана дотле, да ће производња бити тако велика и тако јевтина да настане хиперпродукција. Међутим што се мене тиче, тога се не плашим, већ се таквој перспективи јако радујем. Ништа неће бити тако лепо, као свет у коме ће сваки имати све што му је потребно. Једино што се бојим то је да ће до тога доћи врло доцкан. Што се тиче аутомобила, колико смо још далеко од тога! Не знам колико аутомобила моје израде ће хтети да има свака породица. Али једно знам: да земљорадници узимају само једна кола, (Још се треба сетити да није одавно било кад су ове муштерије биле апсолутно одвојене од аутомоб-илске индутрије пошто су извесни „специалисти" у стаститици објавили да аутомобил не може купити човек који нема милион долара имања.) Међутим од кад су цене аутомобилу спале има