Moj život i rad

122

роди, али ефикасно дејство за њихово укидање треба, пб “мом мишљењу, тражити од рада ане од закона. Под сиротињом разумем оск}?дицу, за једну личност, или за једну породицу, у довољној храни, у стану, и оделу. Ове потребе ће зацело бити задовољене у различитим ступњевима. Људи нису.једнаки ни интелектуално ни физички. Али на крају крајева, беду можемо победити само изобиљем. А данас је наука о производњи отишла толико далеко да можемо предвидети дан када ће производња и расподела бити организоване тако • методички да.ће свако моћи добити оно што припада његовој интелигенцији и његову раду. Онаква какву је ја схватам, сиротиња има за главни узрок, у индустрији као и у земљорадњи, рђаво подешавање производње према расподели, органа који рађа снагу са његовом тачком примене. Расипање које произилази из овог рђавог подешавања не може се одобрити; управа паметна и одана општем добру мора га отклонити. Али све док се управљачи једног индустриског предузећа буду више бринули о новцу него о општем интересу, расипање ће се само увећаватиЈДа би се расипање победило, потребни су људи широких а не уских погледа. Ови последњи мисле нарочито на новац; зато и не виде како се расипа. Они у бризи за општи интерес виде једну алтруистичку забаву, док ништа на свету не доноси тако велике добити. Неспособни су да з Ј зму доста поља и обу; хвате широке перспективе. Видели би иначе да је производња стављена у службу приватних интереса она која доноси најмање прихода, баш у новчаном погледу. С друге стране, ма да је општи интерес поне кад ствар алтруистичког пожртвовања, није правило да је то најбољн начин да му се служи.