Moj život i rad

Осећање, у том случају, обара интерес, и они обоје падају у јаругу. неколико примера расипања. Рецимо расипање енергије. Долина Мисисипи оскудева у угљу, али њоме пролази једна струја потенциалне енергије која се може мерити са хиљадама коњских снага; то је река Мисисипи. Међутим, становници њених обала кад им треба енергија или топлота, купују угаљ, донесен уз велике трошкове из даљине од више стотина километара, и који према тсме стаје много скупље него што вреди као енергија или као топлота. Или пак, ако не могу да плате овај скупи угаљ, они обарају дрвеће, и на тај начин се лишавају једнога од најважнијих фактора само-одржања и водене снаге и Ту недавно, још нису мислили на ту тако блиску енергију која би, по цени која једва прелази трошкове око прве инсталације, снабдела топлотом, светлошћу, моторном снагом огромно становништво које долина Мисисипи има да храни. Лек сиромаштву није у личној штедњи већ у побољшању производње. Идеје о штедњи су претерано хваљене. Оне су у ствари само израз једнога страха. Озбиљност и опасност расипања фрапирају један дух обично приликом једног сасвим безначајног случаја и у њему развијају силовиту реакцију против сваког претеривања. Идеја о штедњи тада захвати тај дух, али обично то значи да се од већег зла пређе на мање; али то не значи прелазак етапе која води из заблуде у истину. Штедња је правило учмалих интелигенција. Несумњиво је боље штедети него расипати, али је исто тако несумњиво да штедња вреди мање него умерена употреба богаства. Особе које се поносе својом штедљивошћу то сматрају за врлину. Али зар има беднијег призора

123