Moj život i rad

је својим јасним погледом прозрео да ниједна сила не може сама задовољити потребе наше земље. Зацело да тој далековидости он има да захвалн за своје прво место међу електричарима. То је био мој прзи сусрет са Едисоном. Доцније сам га видео тек после много година, у доба кад је мој аутомобил био усавршен и фабриковао се на велико. Тога пута, он се сети нашег првог сусрета, и од тада смо се често виђали. Добрн смо пријатељи и измењали смо много мисли. Његово знање је скоро универсално. Нема питања које га се не тиче, и не признаје никакве границе за развој науке. Верује да је све могућно. Али у исто време смотрено контролише свој ход и иде напред врло споро. „Немогућно“ је за њега реч која означава нешто што нам је привремено забрањено услед слабости наших познавања. Он зна да, упоредо са рашћењем нашег знања, расте и наша снага за борбу против немогућног. Тако се паметно остварују „немогуће" ствари док се кепаметан начин састоји у томе што ће човек нешто покушати пре него што се потруди да стекне довољно знања. О Едисону ће се још много говорити. Једва је достигао врхунац своје вредности. Он ће нам ускоро похазати шта хемија може остварити, јер он је први научник за кога је знање средство да се иде напред. Он не спада у ону врсту радозналих људи који се задовољавају тиме што ће показати знање и који претварају свој мозак у музеј. Едисон је несумњиво највећи научник на свету, Он је исто тако, бојим се, најгори трговац. У пословима његово незнање је готово апсолутно. Џон Берехс [Јоћп вигшои§ћб) је такође један од

161

Форд, Мој Живот и Рад.