Moj život i rad

■људи који су ме почаствозали својим прнјатгљстзом.* Шест стотина кавеза за тнце. Волим тице, волим чист ваздух. Волим да се шетам по пољу и да прескачем живе ограде. На нашем пољском имању имамо шест стотина казеза које зовемо хотелима. Један од ових хотела, звани Понтшартрен, у који долазе дугорепе ласте има седамдесет и шест соба. Целе зиме пунимо храном мале котарице од жице и бесимо их о дрвеће; имамо тако исто један велики басен с водом коју грејемо помоћу једног електричног апарата те се не леди никад. Лети као и зими, храна, пиће и стан су тицама на расположењу, и читава брана од замки чувају ове ствари од врабаца. Такође смо удеснли нзлагања јаја од фазана и препелица помоћу нарочите машине, а мале смо неговали у нарочитим електрично загрејаним апаратима. Имамо кавеза и гнезда свих врста, Врапци који страшно злоупотребљавају гостопримство хоће апсолутно да им гнезда буду непомична, и да их ветар не креће. Царићи, напротив, воле да им се гнезда љуљају. Зато смо наместили велики број кућица за цариће на челичним федерима, тако да се могу мицати на ветру. Лети, трешње остављамо на дрвећу, а ни јагоде нису брањене од тица. Верујем да код нас више има тица певачица и много већн број врста него ма у којој дрзтој држави на Северу. Тако је мислио и Џон Берехс, и једнога дана кад је био код нас видео је једну тицу први пут у своме жнвоту. Пре једно десетак година, донели смо из ино-

*) Познатн амернчки бнолог.

162