Moj život i rad

вндн. И ннје увек могуће нзабрати свој рад. Посао који нам је додељен често је ннжи од онога што смо очекивали. Данас одиста има више нижих послова, него што ће их бити у будућности: али докле год буде таквих послова, мораће бити некога да их ради. Само се не сме допустнти да радкик пати од ниске врсте свога посла. О овим скромним пословима се може рећи нешто што се не може увек казати о извесним другим, вишим пословими, а то је да су корисни, часни и поштени.

Закључак

Ослободимо рад. Развијајмо иницијативу. Савладајмо природу. Дошло је време да рад буде ослобођен кулука : радници се не жале од рада већ од онога што у раду има кулучног. Нећемо бити потпуно цивилизовани све док у радничком раду не укинемо млин дисциплине. Нема сумње, кад један младић данас уђе у индустрију, он улази у једну организацију сасвим различиту од оне коју би нашао пре двадесет или двадесет пет година. Систем је стегнут; има мање места лутању и сукобљавању. Мање је питања која су остављена драговољној одлуци појединаца. Модерни радник увиђа да чини саставни део једне оргаиизације која му привидно оставља врло мало инициативе. Али, у пркос свему томе, није истина да су људи сведени на то да буду машине. Индустриска организација није систем измишљен за то да онемогући радничким способностима да се разкијају,

185