Moj život i rad

грађивања: сами послови утврђују те границе. Један индустриалац не може да плати сто педесет хиљада долара за наднице ако му радња доноси само сто хиљада. Стање једног предузећа одређује, дакле, колико се може дати на наднице. Кад би радници, место да кажу: „Газда би требало да нам плати толику и толику надницу 11 , рекли: „Газдини послови би требало да буду вођени тако да би нам могао платити толику и толику надницу“, онда би се могло доћи до нечега стварног. Злочинство је убити једну индустрију којој је један велики број људи жртвовао толике напоре и коју онисматрају за своје поље рада и извор животних средстава. Ничем не води убијање једне радње штрајком или лок-аутом (избацивањем радника). Ништа не вреди газди да намигујерадницима питајући се: „на колико би им могао спустити надницу?“, нити радницима да враћају газди претећи поглед и да кажу: „колику надницу би смо му могли извући?“ На крају крајева, и један и други ће морати да воде рачуна о стању послова и да се питају: „На који начин би ова индустрија могла да се учини сигурнијом и корисном, те пружати свима пријатан и безбедан живот? Али ни послодавци ни радници не мисле увек правилно. Кад се је човек навикао да своја дела саображава плитким идејама, тешко је отрести се те навике. Нема тога правила ни тога закона који би могао нешто изменити у томе смислу. Али то може учинити добро схваћен лични интерес. А да је лични интерес такође општи интерес, то је једна истина за коју ће требати доста времена да се распростре, али она ће се по сваку цену распрострти. Да кажемо шта ми подразумевамо поддобрим надницама. Подразумевамо наднице веће од надница које су даване пре десет месеца или пре десет го-

91