Moj život i rad

94

није ништа страшно тражити од наднице' да покрије све радникове потребе у животу, и било би чак право да радник може нешто оставити на страну како се неби патио у старим данима. Али да би се дошло де тога простог резултата, треба да се индустрија потчини једном систему производње, поделе и награђивања који ће спречити производе рада да уђу у џепове оних који немају никаква удела у производњи. Једнодневни рад захтева исто потрошњу мишићне снаге кад је жито један долар мерица од 12 кгр. као и кад стаје два долара и по. Јаја су час дванаест центи туце, час седам пута толико. Шта то мења потрошњу енергије једнога човека у дневном раду?

Раднику треба да платите и за његову породицу. Кад би се тицало само произвођача, још би се лако израчунале цене животних намирница и величина добити на коју он има право. Али радник није само једна индивидуа. Он је грађанин који доприноси напретку целе нације. Он је домаћин. Он је можда отац, и треба да од своје наднице издржава своју децу и од њих начинн кориске грађане. О свему томе се мора водити рачуна. Како ћете израчунати колико у раду овог радника доприноси утицај породице? Ви плаћате раднику за његов рад, али колико дугује тај рад радниковој породици? Коликодугујераднику као грађанину, као оцу? Човек ради у радионици, али жена ради код куће. Радионица дакле мора плаћати за двоје. Који систем књиговодства је у стању да одреди део породичног огњишта у цени коштања радниковог дана? Да ли треба рачунати издржавање самог дана? Или све оно што произлази из породич-