Moj život i rad

них обавеза треба да уђе као нужан елеменат у цену коштања. То значи: да ли радник, пошто је живео и издржавао своје, обукао их, платио им стан, васпитао их, пружио им редовне принадлежности њиховог друштвеног положаја, треба да има један део зараде за уштеду? Што се мене тиче, ја мислим да треба. Иначе, треба замислити језовиту могућност рада ван куће за мајку и за децу. Ова питања захтевају пажљиво проучавање и марљив рачун. Нема ваљда у нашем економском животу питања које нам приређује више изненађења него што је тачно познавање свих терета који притискују један радни дан. Можда би било могуће тачно израчунати енергију коју човеку однесе један дан рада. Али апсолутно је немогуће тачно утврдити шта ће коштати обнова те енергије у циљу сутрашњег рада, нити колика количина те енергије неће никад бити замењена, Економисти још пису пронашли средство да се амортизује изгубљена радничка енергија. Једино је могућно установити неку врсту амортизационог фонда у облику пенсије за старце. Али пенсије не одговарају приходу који би давао редовни рад радников у накнаду за опште животне трошкове, за умор и за неминовни губитак снаге. Највеће наднице које су до сада плаћане далеко су од тога да буду довољне. Икдустрија још није довољно организована и њени објективи нису довољно јасни да би било могућно платити више него само један део оправдане наднице. Ова организација је у осталом само један део посла који имамо свршимо. Искуство нас је многоме чему научило у погледу надница. Мислим, пре_свега, остављајући на страну сваки други облик, да(наша властита трговина великим делом зависи од надпица које плаћамог

95