Moja odbrana

1

Народне Банке овако: Дужности представника Министра Финансија су: с

1., да присуствује седницама Главног Управног Одбора, · и Управног Одбора, кад са решавају предмети, по којима је интересовано Министарство Финансија;

2, да присуствује збору акционара банчиних као преставник Министра Финансија;

3., он има прва, да тражи извештаје о свима пословима с Министарством Финансија, да прегледа рачуне Министарства Финансија, депозите у иностранству, и све оно, што би Министарству Финансија било потребно, да зна, о раду банчином по девизним њеним пословима.“

Дакле ни по закону о Народној Банци, нити пак по статуту банчином, који се на збору од 11. Јула ове године тек доносио, није овлашћен Министар Финансија ни директно нити пак посредно преко свога преставника, ни иначе, да може тражити, да збор акционара решава свој статут онако, како он то жели.

Кад сам, као што рекох, констатовао на збору, да је Министар Финансија тражио, као што је то гувернер г. Вајферт рекао, да у статут уђе одредба, да директори и чиновници банака не могу бити бирани за чланове Управног Одбора, онда револтиран оваквим ненадлежним, противзаконим тражењем Министра Финансија г. Куманудија, ја сам у своме даљем говору и употребио речи, да треба да га је срами стид због оваквог поступка.

Тај су мој револт и изазваност били у толико основанији, што се у чл. 24. закона о Народној Банци предвиђају само ове квалификације за лица, која могу бити бирана за чланове Управног Одбора, а то су: да су наши држављани, да њих дванаест морају имати домицил у Београду, да их збор акционара изабере, и да имају најзад и остале особине, како то чл. 38. зак. о акц. друштвима захтева. Нигде сеу тим законским наређењима не забрањује директорима банака, да могу бити бирани за чланове Управног Одбора Народне Банке.

Такав захтев Министра Финансија г. Куманудија, који је ненадлежан, противзакон, израз је његове мржње против банака и њихових управљача, и ја као и остали директори и