Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

97

бало је најпре макако и што пре ивравнати помућене односе. Али каког То му беше најбрижније питање. и

Најпре се старао да нађе новаца на другој страни и одужи свој дуг Николи, надајући се тиме да ће оживети своје раније поверење. Али је сума била позамашна, а он презадужен, не могаде је досад остварити. Но како је дознао да је Никола члан Слободног зидарства, брао се одлучи на пријаву за пријем, верујући да би тада Никола, у том братском удружењу, гледао на њ другим очима. Али како се пе мало изненадио кад је, после писмене пријаве преко једног познаника, за кога је знао да је слободни зидар, добио одговор: да је Слоб. Зидарство таква установа, каква не може задовољити његове познате амбиције... Ту, где је поуздано рачунао да ће, као интелигентан човек, с изгледом на ванредну каријеру у служби, бити оберучке примљен — ту га одбијају! Неверо"ватно!... Отада је постао велики противник слободних зидара.

Све то омело је Боровића да испуни своје обећање о посети. После писма, послатог Вери преко Зоре, очекивао је повољну прилику за састанак с њоме. Сусрет у шетњи на корзу, а у пратњи Наде, није била подесна прилика у којој би могао развити сву раскошност своје речитости и галантерије, којима је мислио освојити безазлену Веру. Поред свих недаћа за поправку односа према оцу, он не клону, већ смело покуша придобивање кћери... Лов је драгоцен, ваља похитати, ваља уложити сав ум, сву енергију, да се та дивна птица улови.

ога ради намисли да се користи пријатељским односима с Верином Тета-Јуцом, код које је она чешће долазила. Још као ђак ваљевске гимназије послуживао је код Јуцина мужа, Филипа, тада писара у среској канцеларији. И одиста, тај му је план већ у два маха

НА СТРАМПУТИЦИ 7