Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

98 испадао за руком. Код Јуце су се и Зорап Мара састајале с Вером, о чему Нада није имала ни појма. | ___ Јучерањи састанак Боровићев с Вером код Тета-Јуце био је за њега врло значајан. О ње-

_ној симпатији коју није умела прикрити, био је потпуно уверен. Она се осећала задовољна његовим ласкама п изјавама необичне наклоности. И он похита да искористи тај повољип тренутак: одважи се да јој, пола у шали пола у збиљи, каже како ће је у оце »запросити.«

ера је ту смелост његову разумела као шалу, па се простодушно смејала, не дајући на то никаква одговора. Шта више, та јој се шала допала, јер јој је казивала да је он заљубљен

- у њу, што јој је годило. Али није могла ни помислити да би он тако важан корак, до кога јој тада не беше нимало стало, предузео без нарочита споразума и одобрења њена. Та она није још ни заљубљена у њега!... Али је Боровић наивно понашање Верпно схватио као пристанак. То га је и осмелило на данашњи корак.

Мада је зазирао од Николина расположења, тврдо је рачунао на успех, кад је само Веру придобио. Веровао је да је она већ пи заљубљена у њега, толико се уздао у моћ свога задобијања. А бојао се да му тако леп лов не измакне, знајући за честе Гојкове посете у дому њихову, па га је и сматрао као озбиљна такмаца. Стога није оклевао. Николиног нерасположеља није није се више плашио. Његовој трговачкој кући поласкаће да за зета добије човека његове подобности и интелигенције. А ув то п Верин пристанак смекшаће п оца Николу и сестру Наду.

Тако је Боровић размишљао полазећи амо.

Поуздан у победу, пдеалисао је слику свога, будућег живота, пуног миља п обиља, пуног среће п блаженства. Оно, што је само у сво-