Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

9. МОДЕРНИ ПРИНЦИПИ

Вера је још свирала, кад у собу уђе ујак Паја, па још са прага повика:

— Браво, Вера!... У згодан сам час дошао.

Вера радосно скочи. — Уја! — и брзо му притрча. — Шта има ново, ујо, говори“!

— Не, не, продужи само. Кармен ми се допада, — говораше Паја, гурајући је клавиру.

— Кармен после. Најпре оно што је важније: ново, ново! — И Вера облеташе око њега.

— Е, »после«!... Причекаћеш и ти на новости као ја на Кармен... Шило за огњило.

— Баш си чудан, ујо! — срђаше се Вера, па га лако ћуши.

— Буди стрпљива, — рече Нада, пружајући руку Пајп.

— С Вером нећу да се рукујем. Данас је

јогунаста.

Но Вера га је ипак вукла за рукав, говорећи: — Хајде, слатки ујо, реци!

— Колпка, радозналост!... Па добро, кад

си навалила, слушај!... У политици ничега важног... Министар финансија болује од стомака... Аустриски војни аташе Гелинек отишао на одсуство... Вера напући усне. — Марим ја за политику и Гелинека!

— Знам шта би ти хтела: о журовима, о корзу, о модерним шеширима и којекаквим лудоријама .