Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

147

— За тебе су све женске ствари лудорије!

— Лудорије, дабогме!... по лакомисленим фрајлама као што су, например, твоје красне другарице, Зора и Мара. i

= Ујо, наљутићу се!...

— Девојкама љутња не стоји лепо... Но кад је реч о љутњи: на месарку Лизу са Цветнога Трга наљутио се муж, па је издеветао насред трга. 3

— Месарке ме нимало не интересују.

— Не интересује политика, не интересују месарке... па шта, врага, тебе интересујег... Чекај, ово ће те, зацело, интересовати... Десанка, Ристићева расрдила се на свога вереника, капетана Шобајића, па му вратила прстен.

— Збиљаг — похита Вера с питањем.

— Чега ради; — упита и Нада.

— Тричарије!... Јованка Орејићева назала Десанки да је Јела Симићева казала Ружи Перићевој да је поручник Кондић казао да му је Десанкин вереник казао да се каје за веридбу, јер је питање о миразу испало друкчије него што су најпре казали.

Паја је навлашш испричао то таквом брзином, да се једва могло разабрати у чему је ствар.

— Казао, казала.,. ништа нисам разумела!

— То је на женски начин казивања, одговори јој Паја.

= Главно је да је у питању мираз, — примети Нада. — Вазда тај мираз! — чудила, се Вера. —

Као да се људи жене једино због мираза!

— Симпатија. и љубав, Вера, играју често врло споредну улогу. Око мираза често су велике размирице,

— Мираз је, богме, главна ствар, — потврђиваше Паја. — Модде, 8 | лудорије и луксуз чине брачни живот одвећ скупим.

= Уја има право, — примети Нада,