Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

По u O

требало објавити да га сав свет чита. Штета... "Требало би женскиње да виде с киме имају посла... Па и ти их имај на уму.

— Морам, ујо, узети Веру у заштиту, рече Нада озбиљније. — Говориш јој као да је и она огрезла у модерним лудоријамај

— Знам да није, али бих желео да је са= чувам од њих... од те болести, заразе... Но о томе морам с Вером још нарочито говорити.

— Није потребно, — одговори Вера брзо, намргођено. 5

— Потребу изазива твоје јогунасто држање; Вера... Ви сад размишљајте о модерним принципима, ајаћу својим послом... без пратње Кармена, наравно, јер сад Вера није више расположена за музику... Клањам се! Љубим руке!

«говораше Паја, љубећи своју руку. — Ако се, Вера, будеш срдила, неће ти уја донети новости са корза... До виђења! = Нада га испрати до врата. р

Вера је оборене главе, срдита, стајала код стола, кад јој Нада приђе и метну руку на раме.

— И ти се, збиља, врдиш, Вера.

— Како не% Зар не видиш да је све то наперено против менег... Принципи су измишљени.

— Уја их, зацело, није сам пзмислио... А добро је учинио што нам их је прочитао.

Сестре су и даље продужавале говор о томе.

Вера се беше стишала.