Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

10. ТЕТА-ЈУЦА.

Е Corba пре подне седеле су Вера и Нада за столом у соби за дневни боравак и разговарале. Вера је везла на белој свили за јастучић; била је весела и ћеретала је. А Нада, пред којом стајаше отворена књига, слушала ју је с осмехом.

Дође им у посету Тета-Јуца.

Као што знамо, Јуца је Пајина рођака, управо, сестра од тетке. Па како у догађајима, који наступају, она има доста знатну улогу, упознаћемо се с њоме мало ближе.

Јуца је била у педесетим годинама, омалена и доста гојазна. Њено, мада обично европско (но не и помодно) одело, њени изрази лица и опште држање одаваху на први поглед тип простих паланачких жена. Родом је била из Обреновца.

·_ Не би се могло поуздано рећи да, се Јуца, у млађим годинама одликовала већом допадљивошћу, о којој се још мање може говорити данас, када су јој године и ранији оскудан живот оставили на лицу трагове своје. Над необичном малом брадицом, из које су стрчале две-три жуте длаке, пружаху се танка и подужа уста, мало отворена, вазда готова на ћеретање; а кроз њих провириваху мрко жути зуби, међу којима су недостајали неки од предњих, те је у говору шушкетала,., Њен подужи шиљасти