Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

194

нос опомињао је на тичји кљун. Очи јој беху зеленкасте као у мачке и имађаху у погледу нечега лукавог; а лево јој је око жмиркало -тако, да је то жмиркање личило на намигивање. Ниско чело с борама није могло бити знак јаче умне развијености. По витицама (»вулуфима« — како их је она звала), обрвама п видном делу косе могло се опазити да су обојени црвенкасто (»к'номо).

Рођена и одрасла у малој паланци оскудног васпитања и никакве образованости, Јуца је имала све навике и мане простих паланачких жена; па се ни у Београду није могла ослободити многих навика и укалупљена живота паланачког. На ограничену јој разборптост остала. је без утицаја и њена удаја за неког чиновничића старијих година који је, после дугог практикаптовања у обреновачкој среској канцеларији, стекао писарски указ с премештајем у Ваљево. Али се она том удајом хтела користити да се као »госпођа писарка« издигне пзнад нивоа дућанџиских и занатлиских жена; па сем нешто охолости није имала чиме другим да им импонује — што ју је чинило само смешном.

По смрти њена мужа дошла је код брата Паје, где се бринула о пословима у кући за које је, мора се признати, била вредна п уредна. По доласку у Београд, а у жељи да не остане увечита паланчанка«, Јуца је одмах збацила фес п либаде п навукла европску ношњу. Хтела је да пде за »модерним« напретком, али се није строго придржавала моде; у општој трци за модом и модерношћу желела је да не пзостане; па ипак се њен паланачки морал бунио против деколтовања, кратких п узаних сукања п шешпра с великим ободом, какви тада уђоше у моду. Слушајући страпе »модерне« речи које су београдске даме употребљавале у говору, хтела је п сама да им подражава; али — погрешно чула, добро не запамтила — она их је по-