Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog, page 31

у ___________

— Где је оца, бејог Надала сам се да ћу га, затећи.

— Отишао је... А шта би хтела;

— Ништа... да га загрлим.

И Вера се засмеја, незнајући ни сама зашто. Али јој убрзо и израз лица и мало напућена усташца дадоше нешто озбиљнији изглед, говорећи:

— Ах, сејо, како је тај твој. енглески језик тежак! Цело се јутро мучим око изговора гласова; не умем да наместим уста и да савијем језик као ти. i

— O, jom ћеш се, драга моја, подуже мучити око изговора, — говораше Нада с осмехом. — Изговор и читање најтежа је страна енглеског језика. Али, у накнаду за 10, биће ти именски и глаголски облици врло лаки.

— Мораш' ми и данас показати изговор.

— Стојим ти на расположењу.

Вера приђе прозору, погледа на улицу, али се брзо врати.

— Леп дан... Погоди нашта сам помислила;

— На шетњу, — одговори Нада с осмехом.

— Шетњу! Шетњу! — понављаше Вера пљештући рукама. — Ти увек погодиш моје мисли!

__ Ниси нимало загонетпа... Мислиш на Калимегдан:г

— Не, до Кошутњака или Раковице.

— Пристајем. Могао би и оца с нама.

__ Дивно!... Али на аутомобилу, сејо... Ја волим ауто, волим брзину којом се јури, лети... Ах, кад бих могла полетети!...

— Чекај док до нас дођу аероплани.

— Аероплани% О, села бих и летела... летела као птица, брзо, високо... У брзом лету, као на љуљашци или на оном великом точку у бечком Пратеру, подилазе жмарци, осећа се "взаносна. милина, груди се шире, душа узбуђено таласа,,. А поред и испод нас све пролеће =