Narod

Б1\ 207.

БРОЈ 10 ЛЕИТА

»Народ« излази спакога дама по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИ.ТЕЕТИЋ

СОЛУН. ПЕТАК 2.3 ФЕБРУАР 1918 ГОД.

ГОДИИА И.

Рукогшси се не враћају. Огласи и белешке наплаТ.ују се по погодби.

Редакдијаје уулици Коломбо број 6. Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

КРФ, 21. Фебруара. — У пркос енергичним оповргавањима која је српска Блада иротивставила инсинуацијама иепријатеља, ко.ји непрестано шири гласове о засебном миру саСрбијом, ,,Лајпцигер Најеете Нахрнхтен‘\ за који се каже да је орган немачког кронпринца, враћа сс понова на то питање са истим г х рђењем. Приморани смо нзјавити да садашња крнза српског кабинета није ни у колико у вези са ратном политиком која остаје непроменљива. пошто има за себе не само Скупштину већ н цео српски народ, што се утврћУЈ е марцијалним и моралним непоколебљивим држањем наших трупа. Ми смо већ имали прилике рећи да ратни цнљеви Србије нису инспирисани идејом да сз дође више мање до повољног територијз лног споразума са непријатељем већ идејом правде која управља ратом а која мора управљати и миром. Та идеја држи на бојном пољу славне војнике нација чији смо ми савезници. Њоме се ми руководимо и њој ћемо остати верни до краја. (Пресбиро).

Један холандски лиет дао је интересантне детаљс о постанку и развоју сумареноког рата, и о разлозима, који су руководили Немачкуда сс у њему ангажује до краја, па макар поремегила своје односе са Америком. По њему, питање о сумаренском рату било је у јеку расправљања крајем 101(5, односно у време кад јс 'Гирпиц био свемоћан. С)!шј фанатични пангерманист био је спремио у то време један рапорт, на изглед, врло марл.иво, у коме се излагало на основу статистичкик података, да Те Енглеска бити избачена из строја у року од шест мссеци на основу његовог пројекта о шго ра сп ростра ње н иј е м с у маренском рату. Али канцслар Бетман, коме је овај предлог био поднет, изјавио је отворено, после споразума са X ел (]јс| > и х ом, ч о ве ко м много мудријим него што је шеф адмиралитста, да су наведене цифре унсте у сгатиФ Е Љ

стику иекЂучиво на основу подагака чисто спекулативнс природе. Ту је, то се веК зна, био случај чисто тендециозних бележења, где су етатистичари ради одрефенога циља стављали све што им се свиди. Предлог је био дакче одбачен. Али адмиралитет, због прешне потребс која је Немачкој налагала да ради брзо, тражио је тада мпшђсње од десет експерата, узетих међу п редставницима банака, трговине, зем.Ђорадњс п индустрије. На пигањеда ли Т.е неограничени сумарснски рат потпуно у п р о п а стит и Е н гл с с ку, они су одговорили да су некомпетентни. Што сс тиче последица, које би произашле при уевајању Т и р п и цо во г предлога у погледу односа са Америком, они су се поделили V гледиштима. Али су изјавили једнодушно, да ун утра ш ња с игу а ци ј а Немачкс захтсва да се прибегнс гусарству, па макар каквс последицс Т 0 II

наступиле и макар шта иаишло после таквог рада. Познато је веТ, да резултати варварске кампање, која је ггосле овога настала, нису ни приближно онако испали како се рачунало. Она траје веТ, толико много преко означених шест меееца, а Енглеска још увек стоји на мегдану. Чак је борба против сумарсна баш самој Немачкој донсла велике губитке. Економска еитуација морала јс бити оно време врло грозна у Немачкој, па да би иекусни и практични људи могли да ее одлуче на страховиту коцку, која их је довела до прекмда еа • Сједињеним Државама. Резултати сумаренског рата били су готово без икакве вредности у моралном погледу. 0 депресији или о неком обесхрабрсњу нема ни говора. Новинс и једнодушне изјаве свих Савсзника показују да досадашње жргве сумаренског. рата преставл.ају само инспирацију за новс борбе. САМО П0РА30М Лондон. — »Дсљи Кроникл« публикује мишљењс нсмачког социјалистс Брука, који је ио роТсн.у Прус, учсник Карла Маркса и лични пријатељ Бебела и Бс])пшгајна. Брук изјављујс, да би снглсска радничка странка лакшс успела да приклони Кајзера на абдикацију, псго ли да убеди немачке социјалисге да причиатс Лојд ЈЈорџово мишљење. Једини социјалисти из нсмачкс мањине, који имају неки чист појам о рсзул— Десст година! Чудна ми чуда, рсче Федериго. Ако хоћеш, драга моја, да сиђсш треба да будеш попустљивија. ДаКу ти двадссет. - ДаФ.у 1 ’и тридесет. Ниси дошла ни до половиие. - Шта, зар хоћеш да жипиш читавпх сто година? Тачно драга моја. Фсдериго, ти си поманитао! — Шта ' 1 ,сн 1 ? Волим да јкивим. —• Добро. Нска буде сто година, рсчс Смрт. Наља ми сс скинути с дрвста. • И она одмах дрби с л об о д у. Пошто она оде, ФедериГо устаде потпуно здрав и отпоче нов жинот са младићском снагом и сгарачким искуством. Све што је познато из тог њсговог лшвота, то је: да је продужно

гату рата, го су Морхииг Ледебур и Кауцки. Али овај други и нема никаква •у гицаја јер јс из Аусгрије. »Ја кажсм мојим енглсским друговима — закл.учио јс Брук — да 1,0.40 моКи посгигнути нашс демократске идеалс само после пораза Псмачке на бојном пољу. Сви народи желе мир, али барикаде, које подигоше Хоенцолерни и Хабзбурговци, морају бити срушене прс освитка же.веногадана.« ИЗ РУСИЈЕ Париз. Јављају из Штокхолма да је гарнизон у Кронштату одбио да призна сиоразум максимадиста саКемачком и захтева нродужењз ралга. Према вестима из максималистичког извора, оФицири и посада руске балтичке Флоте одлучили су да бранз ствар револуције против унутарњих и спољних непријатеља. Париз. — Јављају из Петрограда: Многобројни Совјети, нарочито московскп, изјаснили су се против споразума у Брест Лиговску. Максималистичка влада у Украјини, која се склонила у Харков, издала је маниФест, позивајући народ на одбрану против непрпјатеља. Из Лондона јављају, да према веродостојним ннФормацијама К о н г р е с Совјета неће одобрити споразум закључен у Бресг Литовску. РЕДАК АМШДОР Жснева. — Посланик максималистичкс владс, Холцман банио се нсколико дана у Женеви. Под изговором да нсма шта да говори буржоазвдовољава ги свс својс страсти а нарочито телесиежудње. Када мл се дала прилика, оп је чинио по мало добра, а о своме еггасењу није бринуо више, него што је радио у првом псриоду живота. Кад ироКе сто година, смрт опет закуца на њсгова »рата и нађе га у постељи. Је си ли спреман? Псслао сам да ми доКе свсштсник, одговори Фсдериго. ( еди крај огњишта и причскај док доКе. Чскам са.мо опроштец.е грехова, и гада Ку поКи с тобом у вечнос). ( мрт је била добра жена, седе на клупу и чскаше. Најзад њој поче бивати доеадно иречс домаКину куКе: — Старче ва]) и у другом животу од сто година, од како се нисмо видели,

ским листовима, оо.ђшевички представник одбио је, да чини ма какве изјаве. Али његова мисија очевидно се састоји у гоме, да у Швајцарској ши|)и руске анархистичке идеје. Прва брига Холцмана и његових пријатеља била је, да организују народни ми гинг и да појача дефетистичку пропаганду. Женсвски раднички савез и многе друге организације, сма грајуКи као изазивање, тај збор, који је спремао овај чудни шбасадор са револуцио н а р н и м еле ме нти м а, чзвестили су шефа полиције, да кс се ониумешати у овај збор. Пошто су нерсди били неизбсжни, полицијске власти позвале су Холцмана и саветовале му, да одустане од својс намс])е. Он је тражио, да се саветујс са своји.ч присталицама, па онда да одговори. Али други орга н изато р и ма н ифестације нису хтсли да послушају овај савет и зато јс женевски државни еавет решио, да забрани овај митинг. Холцман је изјавио, да јс ова мера неоправдана, али му јс речено, да је некада Себастијан Фор протеран са швајцарске те])иторије, зато што није хтсо да слуша овакву забрану. РУШ ДУГОВН Париз. — Сенатски одбој) за спол.не пословс и за финансије састао се под председништвом сенатора Петрала. Министа]) финансија Клоц и министар спољних послова Сгефа и П и шо н изл ожили су финанеијску, ниси стигао да се исповедиш? — Часги ми имао сам довољно других послова, са ћрез])ивим осмехом одговори старац. — Па добро, прекиде га Смрт, узбу ђена његовом несреКом. Више не можеш живети ни јсдног мии-ута. — Тхе, рече Федериго, док се она мучила да уетапе, зиам из искуства да си ти и сувише разговориа, али Кеш ми даги рока још нсколико година. НесрсКниче! Неколико година? И она ее поче напрезати да одмакне од огњишта. Разуме се, али овога пута неКу много гражити и задовољиКу се за свој треЈгИ живог еа чегрдесет година. Смрт је легто видела да је некаква натприродна снага задржава на етолици као

политичку и дипломатску ситуацију. Министар (Ј)ииансија изложио је у одбору важност државног дуга Русије. У исги мах он је нагласио мере, које се проучавају, да се очувају интереси сопственика харгија од вредности. ВАЖНОСТ ПРОПАГАНДЕ Лондон. — У једном интервјуу приликом постав.Ђсња за директора п|)опаганде у непријателтским зсмЂама, виконт Нортклиф изјавио је, да он својуфункцију схвата, да се у главном састоји у томе, да у цснтралним државама и код њихових савезника растура потпуне и тачне важније говорс, у којима се излажу ци.ђсви рата и друга питања. Природу пропаганде утврдикс комисија састав.Ђсна од разни.х елемената. Виконт Иортклиф нада се да ке то биги начин да се рат приметно скрати. ПИШ0Н08А ОТКРИЋА Париз. — Открика министра спо.ђних послова Пишона о инструкцијама, које је из Берлина добио бившп нсмачки амбасадор у Паризу фон Шеш пред сам рат, изазвала су у Рајхстагу живу дискусију. Нсзависни социјалиста Лсдебур јс изјавио; »Захтев који- је Бстман Холвег хтео упутити Француској, п])аво је изазивањс. Пошто је нсмачка службена штампа признала аутентичностПишонових откри’ка,јасно је, да је Бетман Холвег некад на дрвсту, али ражљуКена вије хтела нишга да чује. - .Га Ку те опаметити, рече Федериго. И он баци у ватру три сиопиКа сува пруКа. Пламен обу.зе цело огњиште тс је изгледало као да је Смрт осуКена на спалиште. - Доста, доста, повика она, оссКајуКи какојој почин.у горети старе косги. Обсћавам ти још четрдесст година живота. На те речи Федериго је пусти и Смрт полуизгорела утечс. По иелску рока она опет доКе по своју жртву. Федериго ју је чекао сгојеКи ногама са својом торбом о рамену. (С.вршиКе се). »Народ« прима огласе по умереној цени.

Проспер Мериме :

ФЕДЕРИГО

Федериго понона преке преко дворишта а Кербер га ие опази (толико је био занесен виж.цом), срећно сс попе на врх Монтжебило. Гада зовну Маркезелу, која не почаси часа, веК се в])ати и он се спусти ка Мссини, радујући сс више својбј духолној побсди, него. што 6и се радовао ма каквом било светском успе.чу. По доласку у Мссину, он у}>е у брод, врати се у цостојбииу и продужи жи всти и даље истим жинотом. * ♦. * * После тридесет година (Федсригу је било тнда ссдамдесет), смрт ућс код н.ега и нареди му да се пока-

1} је за учињене грехове, јер му јс дошао смртни час. — Ја сам спреман, рече Са.чртник, али пре но што ме одиссеш, Смрти, дај ми, молим те једну кајсију са 1ог д])вета, што расге поред мојих врата. Још само •Јо мало задовољство па Ку радо умрети. : — Ако хоКеш са.мо то, рече Смрт, ја 'Ку радо испуниги твоју жел>у. Она се попе на кајсију да откине једну, али кадје хтсла сиКи, није могла: |'1>едериг° није хгео то. I — Ах, Федериго, ти си ме обмннуо, ааника Смрт. Сад сам у твојој властн^али врати ми слободу, а ја ти зато дајсм дссст година живота.