Narod

ВР. 246.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налааи у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се нс вракају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 0.

РАЗВОЈ

V

људи не могу бити без последица ни као физички покрет, још мање као израз ј е д н е члеје- 'л. ЈЈ .

РАТ ДО ПОБЕДЕ Парнз. — Приликом пре давања ратне заставе италијанским авиатичарима, које се боре на (|)ранцуском фронту, држани су говори у италијанској амбасади у Паризу. ГГошто је ком^сар италијанске авиацијс у Француској, 1'раси оцр гао кратким р с ч и м а славу и ј у н а ч к а дела италијанске авиј атике, државни подсекретар за авиатику Димеиил, који је заступао француску владу на овој церемонији, пожелео је добродошлицу игалијанским авијатичарима и изразио своје дивљење херојском раду Италије у овом рату, из кога ће морати да никне нови мир заснован на праву и слободи. Дименил је изјавио, да се сада против централних сила не боре разни народи већ једна једина нација, која обухвата све војске, које су решене да се бију до краја, до победе, на једном једином и неизмерном бојном пољу, које обухвата све фронгове.

много ни побијати. Пре свега, ми у Италији имамо пред собом још увек таквог противни,ца, који је после друге бигке на Сочи попунио своје трупе борцима и материјалним срествима. Неће се моКи никако избеФи страшна борба са овим непријатељем. Поред тога, очевидно је да су Французи, Енглези и Американци исто тако озбиљан непријатељ и нама а не само Немачкој.

ИЗЈАВА ФОН АРЦА Цирих. — Шеф главног аустријског штаба генерал фон Арц, у разговору са једним сарадником »Најес Винер Абендблата«, који га је питао о последицама мира са Русијом и Румунијом нарочито с погледом на демобилизацију старијих класа — изјавио је: »Имаљуди који верују да је рат, што се Аустрије тиче, највеФим делом завршсн. Ту заблуду не треба

ИЗ РУСИЈЕ Париз. — Према службеним обавештењима из Петрограда, врло је неизвесно да ће се моћи одржати стање које је засновано уговором у Брест Литовску. Верује се да је отпочињање непријатељства измефу Русије и Немачке питање од неколико дана. Париз. — Јављају из Пегрограда да су Немци ухапсили 4 делегата од 6, колико је било укупно, а који су били послани код немачког адмирала да дискутују питање о остајању руских лаћа у финским водама. Немци изјављају да уговор који је закључен у Брест Лиговску не предви•ђа никакво задржавање руских лађа у финским водама па чак ни онда кад то бива због леда. Париз. — Из Петрограда јављају да је бољшевичка влада одлучила да отпочне упис у земљи зајма од гри милијарде за железнице, чије садашње стање захтева засебна и нарочита средства.

Позната и стара истина: »кад су војске у покрету и идеје се крећу,« може бити, није се никада до сад тако очито манифестовала, као у овом рату. Никада као данасније било више вероватноће да ће неповратно оти ћи у државно-политичке музеје стари ред ствари, односно озваничене и у дело приведедене идеје под заштитом застареле државне администрације. Учешће широких народних маса у овом рату, и немогућност државне администрације да њихову помоћ оби* ђе при спровођењу својих циљева, намеће, с друге стране, држави једну дужност, да своје идеје изједначи са идејама народа. Ако се то изврши, онда имамоједну снажну манифестацију јединства идеја, изражену у заједничкој активности. Не буде ли то, онда имамо не само диференцирање идеја, него сукоб интереса, пошто су идеје последица, интереса. Убедљив пример сукоба интереса државних и народних, па према томе и сукоб идеја, пружа нам Аустрија и из раније, а нарочито данас. Идеје су раширени, генералисани интереси. оне су формуле многих интереса. И у колико се интереси народа буду дизали до идеје човечанства у толико ће се идеја човечанства спуштати до интсреса народа. Данашњи рат, учеш-

ћем цивилизованих народа у њему, својом крвавом лекцијом, извршио је на једној страни генералисање интереса нација и ставио у покрет идеју човечанства, као примарни интерес свију народа, идеју о Друштву Народа; а с друге стране, подигао интерес нација до и д е ј е ч о в е ч а нст ва. На супрот овоме имамо једну нацију, која хоће да наметне целом свету свој интерес, своју идеју, и не покушавајући да своје интересе прилагоди интересима осталих народа идеји човечанства. Овај је рат сукоб идеја, и само тако може се разумети ово море исгочене крви; јер нико не тражи толико крви, колико то т р а ж и Идеја. Србија, која је била једна од првих жртава тога сукоба, била је и остаје на страни оних чији се интереси изједначују са интересом човечанства. Покрет идеја, напоредо са покретом армија народа са којима је Србија, ставио је њено животно питање, интерес зше Чиа поп: уједињење Српског Народа, на прво место. Тај интерес је постао интерес човечанства. Нови ред ствари, после овога рата, мора унети у односе народа идеју човечанства, која без своја два пратиоца, правде и истине, не може се ни замислити. А тако мора бити. Снаге и напормилиона

било му је кошгуњаво и при светлосги ватре добило је иеку бледу, мртвачку боју. Он је дрхтао целим телом, и изазивао осећај између сажаљења и презира. Он пружи своје дуге и коштуњаве руке к ватри и поче их полако трљати, једва крећући својим слабим прстима. Напокон, његов поглед изазва одвратност. — Како си доспео дотле? Зашто идеш пешке? Сигурно си неки тврдица, питао га је војник срдито. — Саветовали су ме да не путујем морем, већ преко Крима. Чист ваздух много ми помаже. Али не могу да идем, умрећу у путу. Браћо, сам ћу да умрем у степи, раскљуваће ме птице, и нико о томе неће дознати. Жена, кћери. Они чекају на мене, писао сам им. Моје ће кости иструнути у степи, на киши, о драги Боже.

Затим поче болно завијаги као рањен вук. — До ћавола, викну војпик, скочивши са земље. Што завијаш ту? Зашто нам не даш мира? Хоћеш да умреш? Па умри, само буди миран. Коме си ти још потребан. Ћути. 1 — Опали му један, предложи »ћак«. — Да спавамо, рекох ја. Ти, ако хоћеш да останеш код ватре, престани са том кукњавом. — Јеси ли чуо, рече му војник срдито. Пази се! Мислиш ти, да ћемо се на тебе смиловати и створити неко познанство с тога, што си се на нас бацио хлебом и загим пуцао? Болесна сотоно! Да је био неко други, пфуј. Војник ућута и пружи се по земљи. »Ђак« је већ лежао. И ја легох. Престрављени дрво-

ЧЕРНИНОВ ПАД Атина. — »ЕлеФтерос Типос« има извештај из Париза да је Чернин одступио и да му је цар уважио оставку. Савезничка штампа види у Черниновом одступању велику политичку победу. БУГАРСКА ШПКЈУНАЖА Лондон. — Актииност бугарских и турских шпијуна у Амсрици, за рачун централних сила, неизоставно 1\е учинити да Сједињене Државе објаве рат Бугарској и Турској. Бугарска легација у Вашингтону је центар широке мреже интрига и шпијунаже, а међутим докле год постоје дииломатске везе са Софијом, бугарски поданици не могу, наравно, да буду под3 А П А Д Н Париз (званично) мала операција која је потпуно успела и донела нешто заробљеника. Измефу Мондидиера и Ноајона и у Шампањи јужно од Мон Тети више наших испада, којом смо приликом такође имали заробљеника. Покушаји непријатељеви северно од Шмен де Дам и југоисточно од Корбени остали су без успеха. Непрекидно бомбардовање на више тачака фронта. Париз. — Битку на Армантијеру огпочели су Немци с умереним снагама. Оне су у почетку изгледале као дивизија непријатељева. Одмах после тога непријатељје бациоогромне снаге и желео је да дељац скупи се и приближи ватри, мирно гледајући у пламен. Десно од њега лежао сам ја и слушао, како му цвокоћу зуби. »Ђак« је, изгледало је, био већ заспао. Војник је метнуо руке под главу и, окренут лицем навише, гледао у небо. — Каква ноћ, зар не? Колико звезда, и овај благи ваздух, обрати се он мени после кратког времена. А небо, чини ми се као да је неки ћилим. Волим ти ја, пријатељу, овај скитнички живот! Истина мораш зебсти и гладоваги, али си за то потпуно слободан. Не Не мораш да слушаш никакву власт, свој си господар! Отсече ли ти неко главу, нико против тога нема нишга да каже. Лепо је то. Ових последњих дака гладовао сам и љутио сам се довољно, а сад лсжим овде

вргнути законској строгости која се може применити на непријатељске поданике. ВЛАДА ОДБРАНЕ Париз. — Рене Ренул, председник радикалних социјалиста, реферисао је члановима странке о посети коју је учинио трупама пратећи Клемансоа. Он је констатовао огромну популарност коју ужива Клемансо мећу трупама и сматра да председник владе има велики утицај како на шефове француске и енглеске, исто тако и на борцс, што служи на добро Споразума. Ренул је додао, да дужност налаже с в и ма странкама, да безгранично помажу владу одбране н спаса народног чији је шеф Клемансо. Јсднодушан одушевљени поздрав следовао је речима Ренуловим, а утисак је био изврсан. И Ф Р 0 Н Т прошири успехе. Резерве које су Немци имали за другу сврху одмах су бачене у борбу која је огорчена. Штампа сматра ову борбу као врло озбиљну, и тражи да и тамо учествују Француске трупе. Париз. — »Монитер Балканик« пише : Французи и Енглези добили су велику битку; непријатељ је одбијен с огромним губитцима. Енглези се одупиру с огорченошћу. Лондон. — Утврђено је да су Немци употребили све своје резерве на западном Фронту. На фронт између Ипра и Ла Басе транспортовали су 11 дивизија. У Пикардији пре почетка оФанзиве имали су 17 дивизија. У нападу противу Амиена употребили су и гледам у небо. Звезде сјаје нада мном, као да хоће да ми кажу: Нишга не смета, чико, нутуј даље по земљи и не брини. Да, и угодно ти је око срца. А ти? Како се ти зовеш, хеј, дрводеља. Пе љути се и не бој се. Ништа не мари шго смо ги појели хлеб. Ти си имао хлеба, ми нисмо, и ми смо појели твој хлеб. П ти, бе-. зобразниче, пуцаш на нас. Знаш ли ти, да метак може да нанесе штете човеку? Веома сам био љут на тебе, и да ниси пао, био бих те истукао, брате. А што се тиче хлеба, ти ћеш сутра стићи у Перекоп и купити. Новаца имаш, то знам. Од кад имаш грозницу ? (Наставиће се)

макпим гпрки:

Ф Е Љ Т 0 Н

У СТЕПИ

гх

Војник се окрене према човеку, погледа га и рече ну смешећи се : »Паметан си тл! Али хоћемо ли једном да наложимо ватру и да легнемо да спавамо«. — А овај, упита »ћак«. — Нек га носи ћаво! Ваљда би га требало испећи? — То би било право, потврди »ћак«. Донесемо сакупљени материјал за гориво, који смо били оставили на меСТ У> где нас је: дрводељац својим промуклим ускликом задржао. Одмах упалимо ватру и седнемо око ње. Ватра је мирно горела у тихој ноћи и осветљавала место, на коме смо били. — Браћо) обрати нам се дрводељац, који је био уда-

љен од нас једно три корака. Више пута, изгледало ми је, као да нешто шапуће. — Шга ћеш, упига га војник. — Смем ли ја код вас, код ватре? Мој се крај приближује. Трза ме у свим костима. Благи Боже, ја нећу више видети своју кућу. — Довуци се амо, одобри му »ћак«. Дрводељац се вукао по земљи полако и изгдедало је, као да се боји да не изгуби ногу или руку. То је био дуг, страшно мршав човек. Све је с њега висило, а његове велике, мутне очи одразивале су тешку бол. Испијено лице