Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АДАМИЧ ·

Матици у Љубљани код Стијарала и Гербича. Као ђак учитељске школе вежбао се А. код Хубада и Черина. А. је основао тамбурашки збор Звезда и учио виолину код Герстнера. У Трсту је учио на консерваторијуму код Зијамперија и 'ЂИјалдинија контрапункт. Као ратни заробљеник био је најшре учитељ, затим директор консерваториума у Ташкенту и помоћник интенданта опере. А. је компоновао око 100 вокалних и инструменталних дела, међу овима и једну оперу. : 4. M.

АДАМИЧ ФРАН СЕРАФ, учитељ, органиста и композитор (4/9 1830, Љубљана 22/12 1877, Шмартин, код Литије). Основну школу, три разреда гимназије и учитељску школу свршио је А. у Љубљани, где je 1848 положио и матуру и испит за наставу глувонемих. Олужио је у Шкофјој Лоци и у Шмартину, код ЈЛитије. Ту је основао 1872 Читалницу. Већ у својој 13 години свирао је А. у оргуље у Светом Јакобу, Ов. Петру и у Трновској цркви у Љубљани. Почео је компоновати 1845. У учитељској школи основао је квартет, који је изводио његове композиције. А. је компоновао 145 дела, и то: 17 миса, 49 словеначких црквених песама, 16 латинских црквених песама и 80 световних песама. А. је допринео много за ширење музичке културе у словеначким крајевима. од,

АДАМОВИЋ ВИЦЕ, педатог и књижев- ·

ник (1838 — 9/1 1919, Дубровник). Овршио је основну школу и педагошки течај у Дубровнику, где та је тадашњи управитељ, каноник Н. Арбанас, натоварао да се бави дубровачком историјом и литературом. Пошто је неко време био народни учитељ, послан је од владе у Беч, да учи педатогију, али је уз педагогију учио на Университету и природне науке, те је и положио из те трупе државни иепит за самосталне дворазредне реалке. У Бечу је А. одлазио Вуку, и од њега научио волети наш језик. Пошто је неко време био средњошколеки наставник у Ровињу (у Истри) и у Задру, вратио се А. у Дубровник као управитељ основне и с њом спојене поморске школе. — А. је написао много чланака, који се понајвише тичу дубровачке прошлости, а најважније му је дело Грађа за историју дубровачке педагогије у две књите (1885 и 1892). Био је сакупио и лепу дубровачку библиотеку а и приличну збирку дубровачких новаца. Литература: Дубровачки лист Народ, бр. 3 од 191. 1991. M. P.

АДАМОВИЋ ГЕРАСИМ, други cCaMOстални епископ ердељских Румуна под аустро-угарском влашћу (1788—1796). А. је учинио много да сачува ердељске и угарске Румуне од прелаза на унију. Резидовао је у селу Решлнару код Сибиња и наставио је организацију румунске православне цркве у Угарској у правцу рада

првог ердељског епископа такође Србина, Гедеона, Никитића. ; 7 JEL

АДАМОВИЋ СТЕВАН, вајар (3/11 1878, Ходмезевашархељ, Ноатег7буавагћеју, Мађарска). Школе до виших разреда гимназије свршио је у родном месту, а потом се уписао у српску православну учитељску школу у Сомбору. 1906 отишао је у Брисел, у Академију Ликовних Уметности. 1910 награђен је у тој академији великом медаљом краља Леополда за три скултуре: Физичка и морална питања, СОвета песма и Болесно дете. У (Светском Рату предао се А. Русима и ушао је у српски добровољачки корпус. Сад је наставник вештина у гимназији у ВБ. Кикинди.

АДВЕНТИСТИ, верска секта, која има својих присталица у Војводини и у Срему под именом (СОуботара. А. је основао у Америци Виљам Милер, који је прорицао, да ће Христос по други пут доћи 1843. Отуд им и име (адуепеиз, долазак). Оветкују суботу и састају се, читају и тумаче Св. Писмо; уче о блиском другом доласку Христовом, чим њихова секта превлада; крштавају се у рекама, верују, да ће зли људи бити уништени, и у сан душе од часа. смрти до последњег суда. Има их неколико десетина хиљада по целој северној Америци. По средњој Европи и код нас врше пропаганду њихови центри из Хамбурга и Лондона. +. 1

АДВОКАТИ. Први трагови адвокатуре у Србији налазе се у земљама, које су чиниле саставни део Душанова царства. Члан 56 и 91 његовога Законика говори о приставима, за које От. Новаковић вели, да су то била лица која су »парничари узимали, да их у парницама на суду заступају«. Пристави нису били »ни извршници, ни адвокати или правозаступници у данашњем смислу, вели даље Ст. Новаковић, већ службеници и суда и парничних страна«. Члан 73 Душанова Законика помиње парце. Парац није био службеник суда, већ приватан човек, кога је парничар бирао по својој вољи да, уместо њега, диже парнице и бранц та на суду. .

У кнежевини (Србији адвокатура je створена. законом о правозаступницима. од 15/6 1865. Тај закон важи за крајеве у границама Србије до рата 1914. — По том закону А. не може бити онај, који није српски поданик, који нема 925 година, који је под старатељством или стециштем, који је осуђиван или се налази под ислеђењем због злочинства, који је осуђиван или се налази под ислеђењем због бесчастећих преступлења или иступлења из користољубља учињених, и преступлења и иступлења, којима се вређа јавна наравственост, или је ослобођен из недостатка доказа ва злочинства или бесчастећа, преступлења, који није доброг владања и по свом начину живота не заслу-

= 14: —