Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖУМБЕРАЧКА ГОРА

роди, близу је Краса. Винограда има код Костањевца, Оштрца и под градом Ж. Најроднија је долина Жупчине, где роди различно жито, пшеница и кукуруз. Више у гори успева само кромпир, зеље и 300. Земаљским производима доста оскудни крај помаже у исхрани стока, нарочито ситна зуба.

Међу становницима се разликују римокатолички Жумберчани (три жупе), по свој прилици староседеоци од доласка Хрвата, и гркокатолички Жумберчани-Ускоци (8 · жупа), који су се доселили у овај горски крај у 16 и 17 веку. По њима се Горјанци зову и Ускочком Гором. Римокатолички Жумберчанин понајвише је средњега раста, беле коже, дугуљаста лица и плавокос, по говору већином чакавац. Гркокатолички је Ускок, растом виши и једрији, тамне коже и црнокос, по говору штокавачки јекавад. Ускоци се зову, јер су ускочили испод власти турске из Далмације, Босне и Србије. Испрва вере православне прешли су касније (у 17 веку) у унију (веру гркокатоличку), па су данас верници гркокатоличкога бискупа крижевачкога, Haследника марчанско-свидничких владика.

За Војне Крајине и Ж. је био војнички уређен. Његови су житељи служили као војници крајишници и имали су свог посебног капетана (међу осталима 1648 до 1660 Петра Зринскога). По развојачењу Крајине (1871) сав је Ж. био један управни котар, са седиштем у Костањевцу, а касније је спојен са раковачким (карловачким) котаром.

Данас Ж. запрема управне општине Каље и Сошице котара јастребарскога: 233 KM” са 10.864 становника. Ж. нема већих места. Села су понајвише малена, а поједине куће раштркане. Знатцшија су насеља: село Ж., са старим градом и римокатоличком жупом; општинска – места Каље с римокатоличком и Сошице с гркокатоличком жупом; Костањевац с властеоским двором (некад Делишимуновића) и са дивне околине чувена СОтојдрага с гркокатоличком жупом. За изображење сиромашне али даровите жумберачке младежи врло je заслужно тгркокатоличко семениште у Загребу. Од жумберачких синова вреди да се истакне одлични хрватски историк Тадија Омичиклас, Песник Жумберачких елегија Јован Храниловић Dpoдом је из Далмације.

0. припадности Ж. Хрватској или Крањској много је расправљано већ од 1760. Поуздано је, да су још у 12 веку не само Ж. него и суседна места Чрномељ и Метлика у Крањској припадала политички Хрватској (бановини славонској), а црквено бискупији загребачкој. За краља Андрије П (1205—1235), 'под утицајем његове прве жене, Немице Гертруде, грофиње од Андехса, ти су се крајеви почели од Хрватске тргати и припајати Крањској. Чрномељ и Метлика остали су у Крањској, док се је Ж. с Војном Крајином

(као 11 и 12 сатнија слуњске регименте).

вратио Хрватској.

Литература: Р. Лопашић, Жумберак (1881); Н. Бадовинац, Жумберак и Мариндол (1896). Ј. Модестин.

ЖУМБЕРАЧКА ГОРА (УСКОЧНА ПЛА-

· НИНА, ГОРЈАНЦИ), планина на граници

Хрватске и Словеначке, између река Крке-Саве-Брегане-Купе. JR. T. се пружа правцем | југозапад-североисток, H непосредно се наставља у Самоборску Гору, од које је одвојена долином Брегане. Највиши делови имају облик карсне заравни; у нижим крајевима су југоисточне падине благе, а северозападне стрме. На самој заравни су највиши висови од југозапада ка североистоку: Оклинак (886 M), Овети Гера или Трдинов врх (1.181 м), Плеш (987 м), Планине (1.002 м), Порчен Хриб (937 м), Јечмиште (979 м), Равнина (865 M), Грандовица (668 м), Голи Цирник (624 м). Југоисточно од њих су Кордине Горе (727 M), Хум (737 м), Главица (747 м) и Брдо (797 м). Ж. Г. је већим делом састављена из кречњака, и зато се доста често јављају типични облици крша: вртаче, увале, пећине (Врањачка шпиља, Отриганица, Погана Јама), понорнице и слапови (Врањачки, висок 20 м, Брисало, око 50 м). Нижи су предели под густим шумама, у којима преовлађује буква. По подножју Ж. Г. и преко ње воде друмови и путеви: Ново Место—Метлика, Ново Место—Костањевица—Кршка Вас—Самобор, Костањевица—Петричко Село—Гуци—Загреб и Карловац, Метлика—Крашић—Гуци, Петричко Село—Стојдрата—Брегана—Кршка Bac и Самобор. 1. B.

ЖУМБЕРАЧНА УНИЈА. 5. Унија црквена. ЖУМБЕРАЧНКИ ВЕЗ се одликује по првокласној изради. Вез употребљавају жене у првом реду за шарање кошуља. Особито је леп прени део. Технички термини гласе за поједине орнаменте: водица, мулице, сабљице, ребрица огњилца, ретка пера, зубљена пера, гнидана пера, подвлакница, решетари, уске мулице, ображено, триока водица, миша очца, гранчице склапане, бјелички и брзовев. Жене везу у модроцрвеној боји. БОР.

ЖУМБЕРЧАНИ. Антропологија и демографија. У првој половини 16 века почели су се насељавати у јужној Крањској, т.ј. у Белој Крањској (Метличка марка) Хрвати и Срби, склањајући се пред Турцима. Око 1527 населио се на јужној падини Горјанаца, у Жумберку, властелин Кобасић из северозападне Босне, са сељацима чакавског говора. Брзо затим (1530) осванули су ту и православни Орби од Унца и“ Гламоча, посели су (1533 и доцније) у више ~ махова жумберачку — територију (40.508. јутара, 1.781 хектара) као и Мариндол са Бојанцима. Ж. су (11.842 душе) примили унијатство дефинитивно у 18 веку.

= 764. —-

вани ван оно