Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Планинског Друштва 7. "Одбора за, Музеј Српске Земље. Био је међу: оснивачима Археолошког Друштва, а још као ђак био

је оснивач Фонда за помагање сиромаш-

них великошколаца. Оснивач је српске геологије и школе српских геолога. Резултате својих научних истраживања у Србији, Старој Србији, Црној Гори и Бугарској објавио је у многобројним расправама, у органима бечкога Геолошког Завода, Француске Академије Наука, Академије Наука у Дижону, а највише у Гласнику (СОрпског Ученог Друштва, Гласу Српске Академије, Теолошким · Аналима Балканскога Полуострва и у записницима Српског Геолошког Друштва.. Џрво главно дело Ж. било је Основи за геологију краљевине Србије са скицом геолошке карте (на немачком, 1886, а на српском, 1889). Основно је дело Ж. Геологија Србије: 1 Топографска геологија, 1893 и П Еруптивне стене, 1890 (1924 изашло и на француском језику: Лез Косћез егириуез де Ја Serbie), Ж. је први природњак, који је у Србији применио микроскоп на изучавање природних предмета, а. специјално на изучавање стена. Први је започео изучавање остатака културе људи каменога доба у нас, о којима је дао серију кратких описа као Грађу за палеонтологију српских земаља. Његово популарно дело Камено Доба издала је Српска Књижевна Задруга. Осим тога држао је многобројна популарна предавања, од којих су нека штампана у часописима и васебним књигама. — Као ректор Велике Школе Ж. је издејствовао законодавну одлуку, да се науке у философском факултету и испити JIOлажу по групама, које ујемчавају праву факултетску спрему студената, То је била прва и битна реформа, за претварање Велике Школе у Университет. На новом пољопривредном факултету Ж. је био први професор агрономије. Његово стално и живо интересовање за земљорадњу и њено напредовање види се из његових чланака о пенсијама за земљораднике и о комасацији земаља. Израдио је опширан програм рада за добро села. Од почетка оснивања земљорадничких удружења у Београду помагао је овај покрет, а члан је земљорадничких задруга још од 1900. Ж. је први потпретседник савеза свију земљорадничких савеза у налпој земљи. Као министар Шросвете основао је Ж. учитељску школу у Неготину, отпочео је оснивање школа за домаћице, први је почео постављати учитељице за управитеље | основних школа тамо, где су учитељи млађи од њих. Да би олакшао и убрзао грађење сеоских школа, одобрио је да се могу градити и од лаке грађе, по домаћем стилу. Одобрио је да учитељи могу сами, према месним приликама одређивати време доласка и одласка из школе. Као министар Спољних Послова. Ж. је први почео радити на обнови односа са Енглеском, који су били прекинути због убиства краља

ЖУМБЕРАК

Александра 1 (1903). За време ратова држао је Ж. у Француској много говора о Србији и Југославији, подигао је преко 80 школа за. избегле српске ђаке и основао је Удружење за лигу народа, чији је претседник и данас. : |

Литература: Ђ. К. Пегковића, у: календару Оветлост за 1995. :

: EDO НИ. Кошанин.

ЖУЈОВИЋ МЛАДЕН (20/7 1811, Јешевац, округ крагујевачки — 16/5 1894, Београд). Учио је у Борчу и Крагујевцу до 1826, па је тада напустио. школу, јер је Јешевац. расељен, а породица Ж. премештена у Неменикуће (срез космајски, округ београдски). 23/4 1830 ступио је Ж. · у ново-основану гардиску чету. 1833. изабран је за војног питомца и 1834 послат

,у Русију, где је провео близу три го-

дине. 5/6 1837 произведен је за официра, а 31/5 1839 постао је капетан и командир ескадрона. Био је ађутант кнеза Михаила. 24/9 1840 "постављен је за управитеља Београда, а 11/12 исте године добио је чин мајора. 26/8 1842, кад је кнез Михаило напустио Србију, Ж. је најпре затворен, затим окован и осуђен на 5 година заточења. Виши суд изменио је пресуду у прогонство у Неменикуће. 1850 постао је Ж. помоћник начелства у 'Ћуприји, а у новембру исте године унапређен је за начелника рудничког округа. У том звању био је и члан Ов. Андрејске Скупштине (1858). По. повратку ~ кнеза Милоша, постављен је за начелника Главне Војне Управе у рангу министра (9/2 1860—14/9 1860), али је и пре формалног постављења вршио ту дужност. У јануару. 1861 постао је државни саветник. Пенсионисан је 1878. — Написао је Белешке, које су: 1902 штампали његови синови. ИЛИ,

ЖУЉАНА, зимско климатско место и морско купатило на Пељешцу. 7 ОН.

ЖУМБЕРАНК, крај у западној Хрватској, на источној страни погорја Горјанаца, који су се прострли од Купе код Метлике к североистоку до Саве, код ушћа Брегане. Крај се зове по граду Жумберку (немачки Sichelburg), wmje ce развалине (изгорео 1793) налазе на брегу више села Ж., од Каља 3. км правцем к југозападу с десна цесте у Купчину. Ж. је сасвим торовит крај, управо над њим су се испели Горјанци до своје највеће висине (Џалежи или Св. Гера 1.181 м). Готово кроз сред Ж. тече његова главна река Купчина према, југоистоку ка Купи, док се краће долине Брегане, којом води главна жумберачка. цеста, и Градне, пред којом се сместило трговиште (Самобор, отварају к Сави. Ж. обилује шумом буковом и нешто кестеновом. Једва је пети део искрчен и претворен y оранице нарочито по брдним пристранцима, а у ливаде по доловима и уз потоке. Доста има гудура, пећина, слапова, крша и камења, где ништа “не

-— 753 — 48