Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ствују тако исто на четвртину, осмину, шеснаестину, према, својој стручности и уложеном труду; ученици-дечаци на 32, 64 и т. д. пару.

То је, 'дакле, један од најстаријих а у исто време и најсавршенији начин људског удружења у културноме раду. Слична. организација постоји у нашим крајевима при риболову, нарочито сардела.

: М. Јовановић.

ИТИНЕРАРИУМ АНТОНИНИ (Шпегалит Апђопии), списак античких путева, с на-

значењем места (вароши, преноћишта, по

стаја, где је пошта. мењала коње) на њима и раздаљине између њих. (Састављен је око 300 по Хр. У И. А. се налазе многи путеви, који су били изграђени у 'нашој земљи у римско доба. 7. BD.

ИТИНЕРАРИУМ ХИЕРОСОЛИМИТАНУМ (IHinerarium Hierosolymitanum), JepycajHMски итинерар или Итинерариум Бурдигалензе. (1, Вигевајепзе, по античком имену данашње француске вароши Бордо), списак места на путу Бордо-Јерусалим, с назначеним отстојањем између њих. Пошто је тај пут пролазио делом кроз нашу земљу, И. Х. је од важности и за историју наше земље у римско доба. Састављен је 333 по Хр. Пут кроз нашу земљу ишао је, по И. Х., од италијанске транице преко Љубљане, Цеља, Птуја, Осека, Винковаша, Сремске Митровице, Београда, Виминациума, Ћуприје, Ниша и Пирота на Софију. 7,

ИЧНКОВ МИР, прозват по Петру Ичку, Македонцу, који је био драгоман у турској дипломатској служби и као такав служио у Бечу и Ђерлину, а после био сердар у кнеза Мурузија и најпосле као неки (базрђан-баша) консул грчких трговаца у Београду. И. је један од главних организатора првог устанка, који је имао веза и са српским вођама и са Турцима Мустафа-пашиних назора. Шосле је радио свима начинима да устаницима помогне у дипломатским пословима. 1/8 1806 опремљен је И. у Цариград са српским пуномоћствима, да, води директне преговоре за мир између Србије и Шорте. Према И. имали су много неповерења и влашки кнез и руски консул у Букурешту. Он је, углавном, посретством патријарха, ушао у шпретоворе, и нашао Порту, која је желела, да, избегне туђе интервенције, вољну на попуштање. Орбији је, по И. М., признавано: 1. да данак плаћа отвеком, 2. да се у земљу пошаље царски мухасил, коме ће се данак предавати, 3. да јавне службе у Орбији врше Орби, и 4. да се из земље истерају јаничари и крџалије, и да Срби чувају границе. Резултати, које је И. био поститао, били су, поред горњих, још и ови: да у Србији буде глава наследни башкнез, који ће са својим кнезовима прикупљати данак и да Турци живе само по тврђавама. И. се вратио већ септембра. са

ИШТВАНФИ

мухасилом у (СОрбију, а Народна Окушпштина у (Омедереву примила је октобра споразум. (И. се после тога вратио у Цариград, да споразуму даде дефинитиван облик, а мухасил је остао у земљи. Како је Турска међутим у тај мах ушла у OTBOрен сукоб са Русијом, она је радо шристала да умири Орбе и да споразум утврди. Али, баш тај турски сукоб с Русима и освајање Београда од устаника деловали су на Србе, ma наставе бобру, надајући се пуном ослобођењу. Турска пратња, која је јануара 1807, са И. стигла у Орбију, била је у Параћину поубијана, а турске понуде за, мир одбијене. 1815, кнез Милош је тражио обнову преговора на основи И. М. Литература: М. Гавриловић, у (0. К. Гласнику, 9 (1903). В. Ћоровић.

ИШКА, речица у Оловеначкој, десна притока Љубљанице. Извире северозашадно од Платника (870 м) под котом 828 м, тече кроз клисуру у правцу северо-северозапада, крај Крваве Печи и Ишке Васил, а одатле кроз Љубљанско Барје. Улива се у Љубљаницу око 5 км низводно од места Подпечи, односно од коте 290 м. Дужина, тока је 275 км, а површина слива 96 км“. JJ...

ИШТВАНФИ НИКОЛА, угарски историк

(8/S 1538, Кисашоњфалва, код Шечуја —

1/4 1615, Виница, код Вараждина). И. је био члан веома угледне и старе мађарске породице. Школе је свршио у Печују, а Университет у Падови и Болоњи. Кад се вратио кући, учествовао је у ратовима против Турака, неко време под чувеним браниоцем Оитета, – Николом Зринским. На двору су га брзо употребили као дипломату у разним мисијама. 1578 постао је MI. члан краљевског већа краља Рудолфа ШП, а 1581 угарски пропалатин, те је као такав имао у својим рукама готово сву управу, јер у то време није било по0пуњено место угарског палатина. Као поседник Винице, Пракошћана и знатног дела Хрватског Загорја, учествовао је И. и на хрватским саборима, те је као веома уважен фактор свог времена. много утипао на важне политичке одлуке. 1606 био је И. при склапању Јитвадорошког Мира. 1608, услед болести, повукао се у Виницу, где је и умро. па је ту и сахрањен. Своју знамениту библиотеку оста“ вио је загребачким језуитима. — Написао је велико дело, и рукопис је дао карди“ налу Петру Шазманију, који га је издао 1629, под насловом Nicolai Те уалђ Рапnonii historiarum de rebus ungaricis libri XXXIV (штампано у Келну 1629). У делу ce излаже историја Угарска 1490—1606, а с њом заједно и земаља, које су с њом биле, у директној и индиректној вези. И. је писао сјајним латинским језиком, и вато је добио надимак мађарског Ливија. Вредност делу је толико већа, уколи-

а оре