Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

; || || | |

ИСУШИВАЊЕ

већином и немогуће без заштите од шоплава. Према теренским и климатским приликама у ОХО, потребан би био, за велику већину случајева, један мелиорациони пројекат за И. и Н. 3., да би фрадови били најефтинији, а корист од њих највећа. Досад је ретко где тако урађено, нарочито код старијих радова.

У пределима вишим, ван ужих долина, великих река, јавља се исушење мочари бара и гореких језера, без заштите од поплава, но и у тим случајевима корисно је истим пројектом обухватити и наводњавање. По податцима Генералне Дирекције Вода до сада је у нашој Краљевини заштићено од поплава односно исушено 1,016.635 хектара, а има још да се заштити — ису-

ши преко 1,100.000 хектара (8. Поплаве).

Трошкове око радова за И. 3. сносе углавном сопственици, чија се земља 'исушује. Држава је по закону обавезна да израђује пројекте о трошку свога бупета.

“ Сем тога, заинтересована је да за извр-

шење радова даје помоћ, која нарочито мора бити обилата у, иначе ређим, случајевима, кад се посао не рентира са чисто пољопривредног гледишта, већ се више врши у интересу народног здравља. Министарство за Народно Здравље поднело је трошкове за извршење некојих радова. исушења, принос од добивеног земљишта. доститао је вредност издатака, за 1—3. године. На наводњавању земљишта, рађено je веома мало, но ипак тих радова (свију врста: од најстаријих и најпримитивнијих до најмодернијих) има по мало широм целе државе. Најмање их има у Шумадији, свакако због тога, што је она, раније богата шумама, мање осећала потребе за те радове, но. и ту су свуда. у примени наводњавања (најмањега типа) баштована, вештачким црпљењем воде, већином долапима.

Интересантни су веома. стари радови наводњавања. земљишта у Јужној Србији, сачувани још из римскога доба или и ранији. Најчешће је то добро смишљено M изведено развођење воде из тека и Deчица, а то је не само најефтиније, него и најбоље – наводњавање земље, услед повољне температуре воде и за вегетацију храншљиве њене садржине. Натапање пиринчаних поља код Радошвишта, (Струмице, Штипа, Кочана и т. д.

Тамо, као и у сливу Јадранскога Мора, осећала се увек велика потреба наводњавања, земље, услед оскудице летњих киша, а и услед тежње“ да усеви што боље напредују, односно да се могу обделавати културне биљке, које не подносе сушу, или оне, које напредују само у земљишту засићеном водом, те да на, тај начин пољопривредник добије највећу корист од свога рада,

Иста потреба и тежња налаже да су у целој држави на дневном реду радови за наводњавање земље. -

, С обзиром на наш континентални положај и велику променљивост количине влаге у једноме месту, не само у разним годинама, већ често и у једној истој години (1924 била је код Београда највећа вода нижа само за 5 см од апсолутног максимума, а најмања за 40 см виша од апсолутног минимума), најсигурнији успех пољопривреде. оснива се једино на радовима И. и Н. 3. изведеним заједно, да дејствују органски као крвоток у човека.

И ако су количине кише доста различне (у долинама (Саве и Дунава око 700 мм годишње, у сливу Јадрана до 2000 мм годишње, а у источној и југоисточној Србији 400—500 мм годишње), потреба за Н. 3. свуда је врло велика, а због оскудице летњих киша и кречне формације терена тим већа и подједнака у пределима најмање и највеће количине годишњих падежа.

После речне и језерске слатке воде, најбоље је наводњавање површинском водом из вештачких језера, водојажа, или из пловних, канала, као у Ђачкој, где се тако натапају пиринчана поља. — Врло је корисно. употребити воду из фабрика за произвођење животних намирница, као и каналску воду из градова. Услед хранљивости те воде за културне биљке, рентира, се дизање те воде црпкама и на веће висине. — Подземна вода даје мало хране биљу, али, у недостатку поменутих, загрејана на сунцу и вештачки нађубрена бива. врло корисна за пољопривреду.

Наводњавање. натапањем равних површина за време зиме врши се и онде где се не обделавају биљке, које расту само из воде, већ у циљу резервисања влаге у земљишту и у циљу заштите биљака од инсеката (на пр. виногради на исушеној ритекој земљи). — Преливањем нагнутих површина танким слојевима воде наводњавају се нарочито ливаде. Инфилтраци- · јом из малих ровова — бразда, или из каHama, који служе за исушење, а нарочито успорена. вода у њима, за IH. 3. — баштоване и др. Кропљењем или прекањем вештачком кишом (водом из цеви под притиском) врши се у нешто већем опсегу само Н. 3. на некојим потпуно уређеним добрима.

Рад у баштованама, Ha наводњавању и иначе (тде се то ради као занат) уређен је од вајкада, а тако се очувао све до данас, на задружној основи — заједници, у којој нема господара ни послуге, већ су сви сарадници интересовани да принос буде што већи. А награђују се шрема оноMe, што улажу, било материјално, било својом стручном спремом 'и радом. На пр. сопственик земље и наводњавања има, половину прихода (»другу пару«), ако и лично ради добија још »осму«, »шеснаесту« и т. д. »пару«; стручни радници уче-

ODO „SO