Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ЈАБЛАНАЦ, село у Хрватској, жупанија Лика-Крбава, котар Сењ; на друму Сењ—Ј—Карлобаг; испод Велебита, преко кога води друм Ј—СОтировача—Госпић; на Јадранскоме Мору, које се ту између копна и југоисточног краја острва Раба сузило у ПЏланинскоме каналу на 2 км; паробродска станица на линији СушакПаг. Има 222 становника, пошту и телетраф, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, основну школу, морско купатило. — Код Ј. су нађени предмети из преисторискот доба. Шрви се пут спомиње Ј. (АЂЈапа) 1179. Више села, на брегу, виде се остатци града Ј., што та је 1251 саградио бан СОлавоније (Хрватске) Отјепан, и дао му име вароши, с истим шовластидама, какве су имали Трогир и Шибеник. Последња су властела Ј. били Франкопани. Још се 1639 Никола Франкопан Tpжачки тужио, да му Херберштајн отима, од Турака опустошени Стари Град и Ј.

Од Ј. се-1'5 км к југу налази морска драта Завратница, »хрватски фјорд«, 1 км дуга, бреговима добро заштићена. Од Ј. к северу, на обали морској, село је Отиница (римска Огеоршја) тде је октривено римско гробље. Џомиње се 1071 за време краља Петра Кресимира IV.

Ј. М-н.

ЈАБЛАНИК, планина у Орбији, на изворишту реке Љубовиђе и Јабланице, око 17 км југоисточно од Џецке, односно 15 км североисточно од Рогачине. ТЂисока, је 1.306 M. Покрај Ј. пролази друм ВаљевоРогачина— Бајина Башта—Ужице и Рача.

JI. BD.

ЈАБЛАНИЦА. 1. Планина у Makemoнији, западно од Охридског Језера и Црног Дрима, на граници наше државе са Арбанијом. Највиши висови су: Црни Камен 92.257 м, Стрижак 92.132 м, Кретац 1.945 м, Беличко Брдо 1.946 м. Источним и југоисточним подножјем иде друм Дебар—Струга— лбасан.

2. Речица у Орбији, лева притока Јужне Мораве. То име носи од става Медвеђе и Шуманске Реке, код Лебана. Одатле до села, Цекавице тече на исток, затим скрене на север-североисток и улива се у Јужну Мораву преко пута села Грданице. Дужина, тока, је 38 км, са, Медвеђом и Шуманском Реком 825 км, а површина слива, 886 км“. Хидрауличка снага при средњем најмањем. водостају је 6.230 НР. JJ. B.

ЈАБЛАНОВА ЛОКВА, мало језеро у Црној Гори, на Дурмитору, 2 км југо-

источно од Црвене Греде (2.201 м), односно 42 км северо-североисточно од Ћирове Џећине (2.528 м). Површина, Ј. Ј. је 0.0415 кмг, а апсолутна висина 1.918 м. Ј. JI. je глацијалног порекла. JI. В

ЈАБУНА, врста воћа, веома раширена у налпој држави. Број стабала у целој држави је 7,758.094. највише у области северне Србије (1,979.955), а од округа највише у Загребачкој жупанији (308.279). Годишња, продукција достиже 1,751.427 а. Тиме се издашно покрива домаћа потреба, и преостаје и за извоз. Шре 1914 извозило се из Словеначке и из Хрватске (Вараждин) у Аустрију и Немачку, из Јужне Србије (Тетово) у Солун. Оаобраћајне прилике сметају извозу. Јак је извоз Ј. из Србије у Грчку, особито из Охрида, Гостивара (тетовке), Џећи и т. д., из округа Врањског у Чехословачку и Италију, из Хрватске извози се у Трст и Беч, из Оловеначке у Аустрију, Немачку, Италију и Египат. И. Р.

ЈАБУЧАРА, врста, прегаче, која се носи у околини Београда. IH. 0.

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ. Crapame о Ј. Б. стављено је у дужност министру Унутрашњих Дела уредбом о устројству овог Министарства од 8/5 1919, и појединим специјалним законима. Њетова акција, на овом пољу двојажа, је: непосредна, преко Одељења за Заштиту Државе и Одељења Ј. Б., и посредна, која се састоји у наређивању, упућивању и контролисању полициских власти и органа, којима је старање о овој безбедности стављено у дужност појединим специјалним законима.

Старање о безбедности државе манифестује се у надзору, спречавању и репресији рада на издаји земље, велеивдаји, пшијунажи и свакој антидржавној пропатанди, и надзору у циљу шревентивном над фабрикацијом и продајом оружја, муниције и разних експлозива; штампом, зборовима, и удружењима; сумњивим странцима, и у опште над свима појавама и личностима, које могу угрозити Ј. Ф.

У циљу заштите наше државе, поред специјалног покрајинског законодавства, постоје и ова, важнија генерална законска наређења: а) закон од 21/4 1922 (првобитни указ од 25/2 1919, који је задобио законску снагу на основу чл. 130 Устава), којим су одредбе српског казненог законика >О злочинствима и преступљенима противу отечества, владатеља и устава«

ЕВЕ