Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

| | | |

ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ

(гл. 1Х) и »О злочинствима и шреступлењима противу вакона, власти и јавног поретка« (гл. Х) проширене на цело подручје Краљевине О0Х0; 6) закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави од 2/8 1921 и в) закон о држању и ношењу ватреног оружја од 18/2 1999 (првобитна, наредба министра Унутрашњих Дела од 4/2 1921). Последњим законом формално је укинута »Обзнана« (решење Министарског Савета од 29/12 1990), која је била издата у циљу сузбијања, комунистичке и друге антидржавне пропаганде. Стварно је Обзнана укинута вако-

ком о заштити Ј. Б. и шоретка у држави,

коме је послужила за основу.

Доношење овог закона било је убрзано и највећим делом оправдано атентатима, извршеним у кратком размаку времена на, Наследника, Шрестола, и: Милорада. Драшковића, бившег министра Унутрашњих Дела, убрзо по обнародовању Видовданског Устава. Донет је по изузетном законодавном поступку у смислу чл. 1833 Устава, и одмах примењен на комунистичке посланике у тадањој Народној Скупштини, којима су поништени мандати Ha, основу ЧЛ. 18 овог закона, који прописује: »Не могу вршити никакву јавну службу или функцију нити бити народни посланици нити часници самоуправних тела они, који пришадају комунистичкој партији или у опште каквом удружењу, које је овим ваконом забрањено. Ово се односи и на службенике – приватних ~ установа, које имају извесне нарочите привилегије OJI стране државе, а који службеници припадају комунистичкој странци. Лица, која сада врше предње функције разрешагају се истих по ступању на снату овога закона. Чиновници и јавни службеници, који би са овога, разлога били разрешени од дужности, моту се против решења министровог жалити Државном (Савету. Примљена жалба не обуставља извршење решења«. Овај законски пропис, којим је административној власти дато овлашћење, да. решава. о умањењу опште грађанско-шравне способности комуниста поводом њихових политичких уверења, није, по мишљењу чтеоретичара, у складу са чл. 19 Устава, којим је затарантована. слобода, савести. У циљу спречавања евентуалних злоупотреба у овом правцу, министар Унутрашњих Дела издао је 15/10 1991 распис о правилном примењивању овог закона, којим препоручује полициским властима, савесност, објективност и хладнокрвност у овом примењивању.

Шо чл. 1 и 92 истог закона кажњава се смртном казном или робијом до 920 тодиHa: а) свака писмена или усмена. адархистичка или комунистичка пропаганда, или убеђивање других, да шостојећи шолитички или економски поредак у држави треба променити путем злочина, насиља, или ма којом врстом тероризма; 6) ор-

ганизовање, потпомагање или постајање чланом удружења, које би имало за сврху пропатанду анархизма, комунизма или тероризма; в) издавање под закуп или у ма којем виду уступање зграде или просторије за скупљање лица, која би имала за циљ припрему или рад на остварењу овога, што је изложено у шретход-

| HHM тачкама, ако је онај, који је зграду

или просторију уступио, знао нашто ће се оне употребити; г) ступање у везу са каквом личношћу шли са каквим друштвом у иностранству, у циљу добијања. помоћи ради шришреме за. револуцију или насилну промену шостојећег политичког стања у земљи, или другог чега у предњим тачкама предвиђено; д) производња или прикупљање оружја, оруђа, справа или експлозива, ради којега од напред споменутих циљева; 5) припрема, покушај или извршење убиства на кога органа власти или на коју политичку личкост; и 6) организовање, здружавање или пропаганда, којима се иде на шроузроковање војне побуне, метежа или незадовољства код војника, или да се грађани или војници не одазивају својим војним дужностима, или да се омета, отежава или ограничи производња, поправка или шреHOC војног материјала, или снабдевање војске за њене потребе, као и у опште есвака, пропаганда против установе војске и свака припрема, покушај или извршење у циљу да ве поруше или пониште објекти, који служе јавном саобраћају, јавним инсталацијама. и потребама. Робијом до 20 тодина кажњавају се лица, која би знала да се ови злочини припремају, па о томе не би на време известила државну власт. Поред наведених дела, закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави још предвиђа и кажњава: а) израђивање или продају експлозивних материја или справа и оруђа, потребних за њихову израду, у циљу извршења злочина, или упућивање других, како да их начине, набаве или чувају (чл. 7); 6) поступање прогивно законима и законским шрописима о ватреном оружју и експлозивним материјама, (чл. 8 и 9); в) штрајк општинOKHX и државних службеника и радника војне администрације, саботажу или Maсивну ресистенцију (чл. 10); г) спречавање рада (чл. 11); д) антидржавне манифестације и учешће у њима (чл. 12, 13 и 14); Ђ) скитничење, пијанчење и блудничење без легалних сретстава за Живот (чл. 6). Чланом 15 овлашћена. је државна управна. власт да својим решењем растури свако удружење (синдикалну организацију. и др.), за које утврди, да је шпроменило свој законом допуштени циљ, или отпочело тајно или јавно да се бави другим, недопуштеним или против законим атитацијама, и пословима, Против овог решења законски заступници | удружења, имају право жалбе првостепеном суду у року од три дана, а против решења суд-

== ОВЕ