Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

римски поданици. Али у 3 веку опет се помињу бојеви с Ј. (283, 294); тако и у 4 веку (358). — Ј. су били номади. За то може бити вароши које Птоломеј помиње у њиховој земљи нису биле праве вароши. У сваком случају, није познато где су те вароши биле. ИЛ Вулић. >

ЈАЈЦЕ, живописно место са ванредно лепим падом Шливе. Важно је још од римских времена, са околином шуном тадашњих споменика. У 10 веку помиње се жупа Плива, коју је у 14 веку држала породица Хрватинића. Сам град Јајце подитао је војвода Хрвоје на почетку 15 века. Хрвоје је био присташа напуљског краља Ладислава против краља (Оигисмунда. Тај Ладислав имао је свој трад Џомо т. |. »јајце«, по ком је вероватно и Хрвоје прозвао свој град Јајце, талијански Ovo, За владе краља (Отевана "Томаша, (1443—1461), Ј. је. постало краљевска престоница. Ту је краљица подигла цркву Св. Катарине, у коју су 1459 биле пренесене мошти Ов. Луке. Уз ту катедралну цркву подигао се и фрањевачки манастир. У Ј. је 1463 погубљен и последњи босански краљ, Отеван "Томашевић, чије се тело, недовољно ситурно, чува у фрањевачкој цркви. 26/12 1463 освојили су трад Мађари с краљем Матијом, и образовали т: зв. јајачку бановину. Одржали су посед тог града, који је добио велики стратешки значај, са много борби и напора, све до лета 1527, кад су га посели људи аустриског цара Фердинанда. До мало, почетком 1528, освојили су Турци град и уништили целу бановину. А,

Ј. има 4.132 становника. "lom Турцима Ј. није имало онај значај као раније, и ретко се помиње; било је само седиште кадилука. ПЏриликом окупације Босне и Херцеговине Јајчани су покушали да се одупру. Варош и околина пуни су средњевековних старина: pan, Медвед - Кула, гратска, врата, звоник Ов. Луке, катакомбе из средњега века. — Ј. се развија као тртовачко и индустриско место. Ореска је варош. Фабрика Босанско Д. Д. за НЕлектрину у Ј. производи разне хемиске продукте, нарочито карбид. На водопаду Џливе су многи мали млинови. Има једну парну стругару.

Литература: Ћ. Трухелка, Краљевски трад Јајце (1904); Л. Талоци, Повјест (бановине, града и вароши) Јајца. (1916). M.

Град је саградио велики војвода босански и херцеговачко-спљетски Хрвоје око 1404, на утоку Шливе у Врбас у облику неправилног четвороугла. Двоја врата вОоде у град; уз Џливска налазе се мања стара врата с грбом у надвратку. Турци су град претворили некако у тврђаву, сатрадивши бастионе, тако да од старе унутрашњости није остало ништа, а од краљевеког двора само неколико клесаних камена, очевидно талијански рад. Нешто

ЈАКИЋ

нижу Медвиднкулу и Сахат-кулу повезали су Турци зидовима с градом на Јајоликом Брду. 19. С.

ЈАКА, девојачки украс од беле чишке. Носи се око врата, а иде до рамена и на ниже до пола груди. Носи се на Косову.

И. 3.

ЈАНАРЧЕ, врста копорана, од сукна враног и са рукавима до лаката; кратак је до кукова, на плећима има јакуљачу. Носи се у Призрену и околини. 2

ЈАКАЦ БОЖИДАР, сликар (1899, Ново Место). Ј. је учио реалку у ЈБубљани, а уметност у Прагу А, Тиле, Обровски) и у Берлину. Излагао је своје радове у Љубљани, Џрагу и Београду. Ј. ради слике уљем, а у првом реду графичке радове. Главна су му дела: Курент (уље), Аутопортрет (литографија), Албум дрвореза за циклус Џисма А. Градника. Ј. ради и илустрације и верске слике.

Литература: БЂ. Радица, Вијенац (1924), 550. Ф. С.

ЈАНЕТА, врета женског капута, који је кратак до кукова, са уским рукавима. Гради „ce од кадифе разне боје, оивичен је златним гајтаном. Носи се у Црној Гори.

|H. 0.

ЈАКИЋ АНТУН, трговац и шолитичар (16/1' 1828, Костајница — 9719 1878, Затреб). Свршивши основну школу у родном месту, ступио је у трговину с мешовитом робом. 1849 почео је самостално радити у Костајници, а нешто после тога, дошао је у Загреб, где је отворио трговину с колонијалном робом. Својим прирођеним талентом надокнадио је недостатке свога, школовања, ша је, у заједници с Мијом Крешићем и Ђуром Црнадком, много ура-

"дио OKO похрваћивања њтрговачкога, CTG

лежа. Ј. је живо учествовао у свима националним предузећима, . а 1860, после повратка, Устава, уредио је о свом трошку штампарију, у којој се штампао ШПовор, 8 и многи други забавни и политички хрватски листови и књиге, 1861 изабран је Ј. за посланика, на хрватском сабору, као члан народне странке, у којој је остао до смрти. Као посланик сарађивао је у 06зору, и учествовао је у свима важним 08борским одборима; нарочито се његова реч уважавала у финансиским и екомомским питањима. 1873 био је члан регниколарне депутадије, која је спровела ревизију Haгодбе. Ј. се посвећивао с много љубави и комуналној политици, па је у више махова био и гратским заступником загребачким. Радио је вредно и као члан 'Трговачке Коморе, која та је изабрала, за, свога, претседника. Да потпомогне кроативацију трговачког писменог пословања издао је 1862 Хрватски трговачки листар. 1864 до 1868 издавао је трговачки лист (Оидро. Сав свој доста знатан иметак оставио је Ј. хрватским културним институцијама.

= 115. ==

o uu =