Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИМОТОКО ЈЕЗЕРО

У И. је знатна трговина, слаб обрт (млин, земљане луле). Ту је и пучка штедионица. Изнад трговишта диже се град И., веома, стар, још из доба хрватских владалада. Око 950 спомиње цар Константин УП хрватску жупанију Емоту (Имоту). По изумирању народних владалаца И. је припадао хумској кнежевини, све до њезина пада под Турке. У граду И. седео је некад и херцег од Ов. Саве Отепан Косача. 1503 и 1519 спомиње се град Ппосжка 7 турској власти, у којој је остао све до 1717, кад су та, освојили Млечани под провидуром A. Моченитом. Моченито истиче стратешку знаменитост И. и родност његове околине. Од онда је град И. опустио, а шодигло се данашње трговиште. Усред градских развалина само се још држи црквица. J. МИ-м.

ИМОТСКО ЈЕЗЕРО, језерце у Далмацији, 500 M северозападно од Имотског. Лежи у великој вртачи са окомитим странама, око 200 м испод њене површине. Око 30 м далеко од јужне обале језеро је дубоко 91 м, али подлежи врло великим колебањима и ниво му се може издићи још за, 40 м, о чему сведоче обалске линије на западној страни. Површина му је 0:175 кмг. 77. 7.

ИМОТСКО ПОЉЕ, велико карсно поље у Далмацији, у динарском шравцу пружања. (северозапад-југоисток), између планина: Орљаче (909 м), Осоја (Градина 868 M, Јајина 862 м) и Бабјаче (693 м) на југозападу, Каплуна. (699 м), Поди (717 м), Нечајана (795 M), Градца (900 м) на североистоку и Малог Малића (622 м) на, југоистоку. Поље је дугачко 23 км, широко до 65 км, на апсолутној висини од 9285 до 250 M. Ca равнице се местимично издижу хумци, а околни висови већином су наги, опаљени. Кроз поље протичу речице Врлика и (Суваја; поред њих има многобројних јаких врела. Из ових у јесен извиру огромне количине воде те поље буде повремено претворено у језеро са великим бројем риба. Gramma су језера Ha њему Блато, североисточно OJ села, Локвичића, и Креница, североисточно од Дриноваца. (И. Ш. подлежи перијодским преплавама, јер водени токови немају HODмалне отоке него пониру у релативно уске поноре. Површина му је 101:5 KM”. Поље је названо по истоименом месту на североисточном ободу. JI. D.

И. П. је родно и добро обрађено. Имоћани су на гласу радише. Нарочито успева кукуруз и изврстан дуван, по обронцима околних висова винова лоза. Обилан је лов на зечеве и препелице. На И. П. испод самог града Имотског, је Имотско Језеро, а 2 км даље к северозападу још мање Црљено Језеро (0:15 км“), које се тако зове због својих црвенкастих стена. Дивље романтична околина побудила је народну фантазију, да је и овамо сместила шричу о немилостивоме тавану и

његовим пропалим дворима. | Северовападни мањи део И. П. зове се напосе Проложачко Поље (по селу Пролошцу). И на њему има Проложачко Језеро, а у њему зелено острвце, где је до 1609 стајао малени фрањевачки самостан. Ј. М-н.

ИМПРЕГНАЦИЈА ДРВА, ЕЛЕКТРИЧНА ПИЛАНА И МЛИН Д. Д., Карловац. Основано је 1910, као приватно предузеће, а 1920 је претворено у акционарско друштво, с капиталом од 3,000.000 Дин. Друштво има стругару, фабрику дрвене вуне, фабрику сандука, млин и импрегнацију дрва. Стругара има електричну покретну снагу од 600 НР, пет гатера, а ТОДИШЊИ кашацитет је 15.000 кубних метара храстовине, или 25.000 кубних метара јеловине. Број запослених радника је 200 до 400. Импрегнација дрва може да импрегнира годишње око 1,500.000 железничких прагова, и у њој је, кад ради, запослено око 70 радника. С.

ИНАРОНИЈА. 8. Макарска.

ИНВАЛИДИ се по пројекту нашега закона деле на лаке И., чија је способност за рад смањена са 20 до 40%, тешке И., чија је способност за рад смањена са 50, 60 и 70%, пуне И. чија је радна способност смањена за 80, 90 или 100%. Сем ових постоје још и претешки И., чија је радна способност смањена са 100% т. ј. равна 0, али им је, поред тога, још потребна и туђа физичка помоћ, да би могли да живе. Такви су: слепи И. И. без и једне руке, И. потуно одузети, и у опште они, који су везани за постељу.

У нашој држави, после уједињења, има 72.830 личних И. Од тога броја лаких је И. 48.434, тешких 17.791, пуних 6.029, претешких 646. По чиновима оглашено је за И: 252 виша официра, 808 нижих официра, 3.955 подофицира, а остало су каплари и редови.

Међу данашњим И. наше државе има их: 93 из српско-турскога, рата (1876—1877 и 1878), 118 из окупације Босне (1878), 168 из српеко-бугарског рата (1885), 3.580 из балканских ратова (1912—1913), а остали су из Оветеког Рата.

Од укупнога броја И. нежењених је 20%, ожењених 77%, удоваца 3%. Ожењени И. и И. удови имали су, по податцима из 1924, 126.549 деце.

Сем тога броја личних И. инвалиднину прима још око 9.013. удовица погинулих официра, 179.995 удовица погинулих тредова и подофицира, 19.410 ратне GCHDpOчади без оца и мајке, и 163.760 деце сирочади, чији су очеви погинули, а матере примају инвалиднину. П. Лазаревић.

ИНВЕСТИЦИОНАЛНА ЗАКЛАДА. Културне и господарске прилике народа у бившој Војној Крајини биле су врло жалосне. Оне су једнако жалосне биле и за. време сегрегације шума и стварања HMOBних опћина. Да се културно и материјално

_ BB -—