Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

благостање народа дигне, било је царском наредбом од 8/1 1871 наређено, да се на подручју Ђродске и Петроварадинске пуковније, излучи површина од 30.000 јутара старих храстових шума у сврху, да се из прихода тих шума оснује »ЕКрајишка, имовна, узгојна и образовна заклада« или краће »Крајишка инвестиционална заклада« са задаћом, да културно и господарско стање народа на бившем подручју Војне Крајине подиже и промиче, те пошумљивање Краша проводи.

Одмах, након проведеног излучења тих шума, хтела је аустриска влада да све шуме на једампут прода, искрчи и да на тој пространој површини, страни елеменат насели. Тадањи управитељ закладе тенерал МоШпагу, склопио је с консорцијем (кога су чиниле Франко-угарска банка, Англо-Хунгариа банка, Утар. земљокредитно Д. Д., барун Ерлангер и Бернхард Полак) уговор, по ком се цела површина шума продаје за своту од 33,300.000 фориналта, а рок сече, израде и извова двета одређен је био на 25 година.

Но када је тодине“ 1873 у Европи наступила опћа тосподарека криза, изгуби тај консорциј предуветност духа, те не чекајући док се коњунктуре светске пијаце поправе, прекину уговор и пусти да му пропадне кауција од 3,330.000 форината у корист закладе, а осим тога изгубио је још на рачун разних трошкова своту од 2.000.000 форината.

Тако на сву нашу народну срећу, осташе шуме власност закладе, која их је почела, помало продавати и до тодине 1910 све је продала. Овота, коју је инвестиционална, заклада из тих шума добила, вацело је три пута већа. од оне, коју је генерал Моlinary први пута поститао. У културном и материјалном напретку народа нашега, имала, је ова заклада видан удио. Већи део. интелитенције школовао се од прикоса ове закладе; цесте, мостови и железнице на територију бивше Војне Крајине изграђене су већим делом од приноса закладе; школе и цркве подигнуте су из приноса ове закладе. Зашшумљавање крша и изградња цистерна (накапнице) по Лици и Приморју извађало се из прихода, ове закладе. Из остатка новца, крајем године 1910 основане су посебне закладе за описане цељи, но њихов новац за време (Оветскога Рата уложен је У аустро-угарски ратни зајам.

Ђ. Непадић.

ИНДУСТРИЈА ДРВА. По службеној статистици има у нашој држави 7,343.973 ха шума: великих пилана (стругара) на пару и турбине 3092, а малих пилана (поточара) 2.376, у њима се преради годишње око 15 милиона кубних метара различитих сортимената дрва у вредности од округло 25 милијарде Дин.

· био

ИНДУСТРИЈА ДРВА

Важност индустрије дрва у нашој из-

возној трговини показују ови званични податци:

Го- вредност извезеног дрвета y % целодина и производа из дрвета — купног извоза 1920 392,074.198. Дин 29:6% 1921 218,430.958. >, 8:8% 1992 660,710.896 „., 17:8% 1923 1.615,757.398. 20:0% 1994 1.768,360.100. ., 24:7%

Вредност целокупног нашег извоза 1920 до 1924 износила је око 25 милијарди и 50 милиона Дин; од тога на дрво отпада 4 милијарде и 653 милиона Дин, што просечно чини 18:57% целокупног извоза. за последњих 5 година. Ваља истаћи, да у овим податцима није садржана вредност шроизвода сухе дестилације дрвета, него да торњи податци обухватају само дрво за. грађу, огрев, прагове, израде из дрвета, танин. Ако се узму у обзир још и производи сухе дестилације дрвета, као и друте користи од шуме, сигурно је, да је удео наше индустрије дрвета са свима њеним производима у нашој извозној трговини знатно већи, те се неће погрешити, ако се узме да просечно износи 20% целокупног извоза.

По тежини количина извезених шпроизвода индустрије дрвета је: 1920 63.348, 1921 48.454, 1922 78.500, 1923 129.064, 1924 150.230 вагона (по 10 тона) дрва.

Bocna и Херцеговина. Шуме у Босни и Херцеговини су највеће народно богатство. Површина шума износи 2,554.771 ха, или преко половине (50:06%) целокупне површине, тако да је Босна, после Финске, најаче шумом обрасла земља у Европи. По врсти дрвета највише је заступљена буква (40%), а најмање има храстових шума (7%). Отаре храстове шуме почеле су се у Босни најпре искоришћавати, те су скоро све већ исечене.

Искоришћавање шума Босне и Херцеговине прошло је кроз више фаза, те је начин сече шума био најбољи пример рђавих прилика, у којима је наш народ у Босни и Херцеговини живео.

За турске владавине, све до окупације, нису шуме никако биле искоришћаване, него су, препуштене саме себи, примиле облик прашума, у жојима су се нагомилале и трунуле огромне количине дрвета. У то доба шуме су за турску државну економију ~ претстављале jea потпуно мртав капитал.

Са променом државне управе, за време окупације, настао је у босанским шумама, нов живот. Почела су се оснивати, и ако доста примитивна, предузећа за искоришћавање шума. Ти шумски послови нису никако одговарали вахтевима. модерне рационалне експлоатације шума. Узрок је потпуни недостатак јавних услова за ваљано искоришћавање шума. Модерној државној управи требало је одмах новаца за управу земље, те је природно