Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНДУСТРИЈА ДРВА

било да је почела шуме сећи и продавати. У. властитој режији почела је шумска управа да експлоатише 126.394 ха, док је већу површину од 343.027 ха предала на експлоатацију разним предузећима. Тако“ је ударен темељ систему жонцесија и закупних уговора, које је аустро-угарска управа склопила са неким страним фирмама, а који су још и данас на снази. Ти уговори били су у почетку склапани на дуже време, а цене дрвету биле су утврђене за цело време трајања уговора, или су се у извесним перијодима повисивале, док се данас плаћа шумска такса, за дрво у шуми у процентима од шпродајне цене готове робе на најближој железничкој станици. Трупци и дрвени ћумур, који је био израђен у властитој режији, издавао се различитим фирмама по уговорима.

Број фирми за искоришћавање шума растао је из године у годину све више, тако да данас у Босни и Херцеговини има. око 30 великих фирми, које по величини уложеног капитала и капацитета рада имају светски глас. Давање шума на експлоатацију путем слободних погодаба. трајало је све до 1911, када. је, на основу закључка – босанско-херцеговачког сабора, влада морала приступити продаји шума путем јавних лицитација на основи писмених понуда. На тај су начин била отворена. многа, шумска подручја са огромџим масама зрелог дрвета, у којима се до тада, због недостатка комуникација, није могло започети с рационалним искоришћавањем. Због нових начина продаје шума, порасла је слободна конкуренција, у жојој су и домаћи синови могли суделовати. Тако је 1911 путем лицитације продано 12 великих шумских комплекса, са масом

од 5,721.000 кубних метара дрва, за које.

је била добивена укупна цена од 24.000.000 круна. Успех тог. начина натецања код продаје. шума био је врло велики, а за шумско таздинство тако повољан, да је цена дрвету знатно порасла. Док је пре код издавања шума у слободним погодбама и код израде у властитој режији такса износила једва 3 круне по кубном метру меканог дрвета и 2 круне буковог, код продавања путем јавних натецања постизавала се цена за меко дрво! 6:20 круна, а за буково дрво 92:10 круна по кубном метру.

Велика је то била корист и за буџет Босне и Херцеговине који је углавном зависио од успеха продаје шума. Ако се уважи да су то биле цене дрвету у шуми у запуштеним крајевима, без икаквих јавних саобраћајних сретстава, и да су цене дрвету у крајевима са повољним саобраћајним приликама износиле 8 до 8'5 круна по кубном метру, може се разумети блатотворан утицај закључка – босанскохерцеговачког сабора, да се шуме не смеју више продавати из слободне руке, него путем јавног натецања. :

Упоредо са искоришћавањем шума ширила се по Босни и Херцеговини и мрежа шумских железница и других прометних сретстава. Тако данас у Ђосни и Хердетовини има око 2.000 км шумских железница са локомотивом, и око 1.500 км железница без локомотиве. Највећи део свих шумских железница израдиле су приватне фирме. На неким шумским железницама врши се и путнички саобраћај.

Како смо напред споменули, има данас у 'Босни и Херцеговини око 30 великих стругара на пару и око 120 мањих стругара поточара. Већина великих стругара на пару била је страног порекла, а данас су готово све национализоване.

Прва страна фирма, која се у маленом обиму почела бавити експлоатацијом 60санских шума, била је једна чешка фирма из Прага, која је 1882 у Подграцу подигла. прву парну стругару. 1888—1890 покушавала је босанска влада да заинтересује неке фирме из Трста и талијанске фирме из Милана за експлоатацију шума, и то у првом реду пространих и бујних шума у Црној гори и Грмеч-планини, које гравитирају Јадранском Мору. Ишло се затим, да се оснује велико босанско експортно друштво за дрво, у: ком би суделовао и француски капитал, а у ком би послу и босанска земаљска управа била упола интересована. До остварења тога друштва није дошло, јер је, због недостатка комуникација, требало у. то предузеће уложити велики капитал, а осим тога посао је изгледао скопчан са огромним ризиком. Далеко већи успех имали су преговори, поведени са једном немачком фирмом, с којом је 1899 потписан уговор на 920 година (5ђешђћеј), Поглавица Босне и Хергецовине Кајау дао је Steinbeisu концесију за искоришћавање огромних ' комплекса презрелих шума у подручју планина: Грмеч, Клековаче, Шливе и Јања, Отаретине. Шатора и Једовника. Изважање дрва из ових планина гравитира рекама: Врбасу, Сани и Уни. Читави комплексе експлоатације данашње шумске – индустрије Steinbeis sampeMa огромну површину од 180.000 ха. По томе уговору фирма се обвезала, да ће за читаво време трајања уговора плаћати темељну таксу од 2 круне по кубном метру грађевног дрвета и 60 филира по кубном метру горивог дрвета. Фирма је одмах у Доберлину основала огромну стругару, на којој је већ 1893 израдила скоро 1,000.000 кубних метара дрвета. У години 1900 протегла је фирма Steimbeis пословање и на друге комплексе, изградивши до свршетка рата око 600 километара железница. Том железницом везана је стругара у Дрвару са Шибеником, где је фирма изградила властито пристаниште за бродове. Пилана у Доберљину, која лежи на железници Бањалука—Нови, добива трупце из шуме: и воденим путем, те је, с обзиром на то проширење, продужен и уговор