Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНДУСТРИЈА ДРВА

и Гатогзеће из Белгије, која је израђивала прекрасне храстове шуме нашичкога, властелинства, и најзад фирма (О. Гутман у Белишћу (1884), која још и данас постоји. У Посавини, односно у шумама бивше Војне Крајине, није се дуго могла да развије делатност у механичком прерађивању дрвета, јер се у Посавини нису продавали већи комплекси шума на једном месту или једном комаду. Тек 1892 тподигло је прву већу парну стругару споменуто француско друштво, а касније Вук у Винковцима и Гамиршек у Митровици. Но поред свега тога, израђивале су се храстове шуме највише у дугу, све до 1900, када се почело храстово дрво на стругарама резати у разноврсну робу. Једна прилично велика храстова шума у близини Винковаца израђена је била у коцке за поплочавање улица у великим варошима. Па и темељ друма, који води из Винковаца у Вуковар, начињен је 1861 из храстових коцажка.

Како је истакнуто, немачка бачварска, грађа израђивала, се већим делом у шумама Шодравине, док се француска дужица израђивала искључиво у крајишким шумама Посавине. Та подела у израђивању дуге била, је због пута извоза готове робе. Наиме, немачка бачварска грађа имала, је прођу у Аустрији и Немачкој, те је имала најлакши и најефтинији извоз по Драви и Дунаву до Регенсбурта у Ђаварској, француска пак дужица имала је своју главну прођу у Француској, Шпанији, Италији и Португалији, те су у извозу тежиле ка мору, и то до 1890 у Трст, а од тада на Реку. Најефтинији и најлакши пут к мору водио је Савом до Оиска, где је било главно тржиште за француску дужицу. Производња храстове – бачварске грађе била је у почетку незнатна, али се убрзо јако развила, те је већ крајем шездесетих година скоро на свима светским тржиштима, превлађивала.

Рат између Немачке и Француске (1870) дао је нашој И. Д. други правац. За време трајања рата падала је производња дужица на најмању потребу, а на њено место ступила је храстова тесана и резана, грађа. У Немачкој и Француској израђивале су се велике грађевине, које су требале све више резане храстовине. Због те веће тражње за резаном храстовом грађом, почеле су се подизати парне стругаре у славонској Подравини, где су властелинства продавала своје простране старе храстове шуме.

Упоредо с развитком И. Д. у Подравини није корачала она у крајишким шумама у Посавини, где је завладао застој. Због тога је продаја шума у Посавини била стала. Али не за дуго. Ниска цена дрвета у шуми, све већа тражња храстове грађе брзо су довели до тога, да је рад и у славонским шумама оживео. Производњу цепане храстове грађе у СОлаврнији

најбоље показују ови податци: “1860 израђено! је било око 1'5 милиона акова немачке бачварске грађе и око 15 милиона комада (1:36) француских дужица. Највећи 'број немачке дуге, са 4 милиона акова, постигнут је 1889, док је број француских дужица ~“ са 50 милиона комада, постигнут 1893.

Како смо споменули, извоз немачке дуге ишао је преко Овсека Дунавом у Аустрију и Немачку, док је извоз француске дуге ишао Савом до Оиска, а одатле железницом преко Трста и Реке до мора. Од интереса је споменути, да је 1880 било извезено преко Трста око 42 милиона француских дужица, а преко Реке само 4 милиона, док је 10 година касније (1890) преко Трста извезено око 6 милиона, а преко Реке 38 милиона комада дужица. — После тога времена пада производња храстове дуге, а на њено место ступа искоришћавање храстових шума на стругарама, где се израђује разноврсна роба из храстових трупаца.

Техника. искоришћавања тако је далеко напредовала, да се данас из грана режу најмањи фризи (паркети), док је за време израде дуге велики део дебла храстова! стабла. остајао у шуми неискоришћен.

После рата порастао је број предузећа, а многа се од тих предузећа по величини капитала и капацитета могу убројити међу прва предузећа у Европи. Пошто та предузећа. претстављају највећу нашу индустрију, то ћемо за нека од њих показати величину дионичарског капитала и годину оснивања: Атђог Загреб (3 милиона Дин, 1920); Било, Сењ (250.000 |Дин, 1922); »Биторај«, Фужине (1,250.000 Дин, 1920); Бергер, Загреб (1,500.000 Дин, 1907); Сгоана, Загреб (1,250.000 Дин, 1918); Дионичко Друштво за Експлоатацију Дрва, Загреб (12,500.000 Дин, 1899); Домовинска Производња Дрва, Загреб (5,000.000 Дин, 1920); Драх, Оисак (10,000.000 'Дин, 1898); »Дуго Село«, Загреб (3,000.000 Дин, 1990); »Горанин«, Загреб (1,500.000 Дин, 1919): O. Х. Гутман, Белишће (20,000.000 Дин, 1884); Импрегнација Дрва, Карловац (3,000.000 Дин, 1910); Браћа | Јанековић, Загреб (2,000.000. Дин, 1921); Југословенска, Шумарска Индустрија, Загреб (5,000.000 Дин, 1919); Карловачка Индустрија Дрва, Загреб. (5,000.000 Дин, 1918); Т. Катнић, Синови, Јосипдол (1,000.000 Дин, 1918); Крапинска. Творница Покућства и Парна Цилана (5,000.000 Дин, 1920); »Крндија«, Загреб (2,500.000 Дин, 1921); Митровачка Паропила, Митровица ~ (1,000.000 — Дин, 1916); Шумско Д. Д., Мославина-Поповача (1,000.000 Дин, 1914); Нашичка Творница Танина. и Паропила, Затреб (12,500.000 Дин, 1920); Мићав, Загреб, (16,000.000 Дин, 1919); Огулин-Лика, Загреб (1,500.000 Дин, 1918); ПЏетрињска Парна ПЦилана, Загреб (5,000.000 Дин, 1923); Милан Прпић, Загреб (7,500.000 Дин, 1921); »Радник«, Мркопаљ (1,500.000 Дин, 1922); Силвестрис, Сушак (1,000.000

— du