Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Трговина је из Славоније и Угарске пре железнице Карловац—Река (1874) ишла Дунавом, Савом и Купом до Карловца, а одатле је скретала Лујзинском цестом на, Реку, односно Јосиповом цестом на Сењ, преко Модруша и Бриња.

Трговина с храстовином почела је око 1820 преко Сења, Бакра, Краљевице и др. Утлавном се извозила храстова дужица из околине Карловца на Приморје, а одатле у Француску (Марсељ, Бордо, Сет) и Шпанију. Око половине 19 века почело је око Карловца да нестаје храстових шума, па је израђивање дужица почело у шумама око Сиска и Загреба.

У шездесетим годинама прошлог века ударен је темељ данашњој трговини дрветом, изградњом железница. Дрво се све више шаље железницом на Реку, која почиње. да бива центар трговине дрветом. Упоредо стим почиње да шропада трговина целог низа наших градова и градића на горњем Приморју (Бакар, Краљевица, Сењ, Карлобаг и т. /Д.).

Међу дрварске трговце најстаријих времена за мекано дрво и гориво можемо убројити многе хрватске племиће, чије куће још и данас у Сењу постоје, као Лавићева, (1425), Скалца (1483), Влаховић (1487), Враницани (1565) и т. д. 1852 зна се за 43 дрвареска трговца, који су у Гор-

ском Крају (Лика) имали стругаре пото-

чаре. — У трговини с храстовим дрветом били су познати и то за, француску дугу: Турковић, Тирк, Давила, Лађевић, Роговић, Лукшић, сви из Карловца, даље Котур и Видале из Сиска, а на Реци Франковић, Чота и др. а касније домаћи људи: Јанковић, Веселиновић, Шипуш, Маравић, Галшшпарић, | Дражић, Гамиршек, Блажић и др. — У трговини с немачком бачварском дугом биле су познате ове трговачке куће: Отеван Петровић, као најстарији у (Олавонији, Рижичка, Њерш, Кнол, Банхајер и др. и странци: Шмит, Херман из Регенсбурга, Вук и син из Будимпеште. Трговина дрветом била је у почетку У рукама домаћих синова. Наш човек у Приморју био је новчар и прешродавалад према, иностранству, док је домаћи трговац у унутрашњости куповао шуму, градио стругаре и фабрике, и покретао прођу с дрветом и по Угарској, Босни и Србији, где је та врста трговине с храстовим дрветом имала тек да започне. Тај повољан положај за домаће трговце владао је све до седамдесетих година 19 века, када је, изградњом железничких пруга до мора, омогућено капиталистима из најудаљенијих крајева Француске, Немачке, Енглеске и др. да могу трговати дрветом из наших шума. Од тада се јавља све већа опасност и. конкуренција, домаћем тртовцу, да, та касније још више угрози и са досадањег положаја потисне.

Са развојем трговине дрвета развијала, се упоредо и И. Д. У најстарије време, у

ИНДУСТРИЈА ДРВА

почетку трговине с дрветом, стабла су се секиром рушила и тесала, напредак технике довео је касније до стругања, дрвета на даске. Уколико је могуће пратити оснивање наших првих стругара за меко дрво, најстарије су од њих из 1740. То би биле стругаре поточаре Петра Вукелића и др., и Раде Кнежевића у Јесеници (срез огулински). — Прву парну стругару у нас подигао је 1850 Никола Дурбешић у Црном Лугу (срез делнички). Ове те стругае биле су. мањег опсега и капацитета до 3.000 кубних метара, док 1874 није кнез Турн-Таксис у Локвама подигао Beлику парну стругару, с капацитетом од 15.000 кубних метара јеловине и 5.000 кубних метара буковине. Данас је број великих парних стругара у Горском Ктрају и Лици врло велики, и годишње се израЂују знатне количине меканог дрвета. Много касније дошло је и искоришћа-

_ вање храстове шуме и трговина «о храсто-

вим дрветом. ЏШрви почетци трговине с храстовим дрветом ударени су 1820, и то у шумама из горњих крајева Хрватске, али су оне, због малих количина, брзо биле исцрпљене, па се морало за храстовим шумама, залазити све дубље и ближе у Славонију. 1842 почела се у славонским шумама израђивати немачка дуга у доста, маленој количини од 1 до 9.000 акова. Израдбом њеном 1850 бавили су се највише Њерш из Бошњака, који је радио за фирме из Регенсбурга, Кнол из Комлетинаца, који је радио за фирме у Бечу и т. д. За њима су се повели и неки наши људи, као В. Котур у Сиску, и Н. Враницани у Карловцу, који су углавном израђивали храстове шуме. у 'Мославини, идући све ниже до Подгорача и Ђакова. — (Ова је та израда била малена, проста, и једноставна, у доста скученим дименсијама, и ако је у годинама живље траже ње број израђене дуге растао и до 60 хиљада комада дужица.

Интенсивна 'израда ~ храстових – шума спада у почетак шездесетих година 19 века, када су се у Олавонији почеле инсталисати парне стругаре. Тако је нуштарско властелинство грофа Куен-Ђеласи 1862 прво подитло парну стругару. После тога је бечки трговац с дрветом Пфајфер подигао парну стругару у 'Ораховици и Нашидама (1868), а за овим је дошао Лоренц Јегер, из Баварске, који је својим парним стругарама (1876) по Олавонији отворио пут славонској храстовини у целу Европу. У исто доба пада и долазак француског друштва Socićtć dimportation de сћепе (1875), које је за свог тридесетпетогодишњег боравка (1910) у 'Олавонији посекло око 1 милион најлепших храстових стабала и на својим стругарама у Дарувару, Оирачу, Вуковју, Горјанима, Барчу, Олатини, Врбањи и у Норманцима израдило у различиту храстову грађу. Ива ових почели су своје пословање у подравским, шумама Олавоније фирма Marchetti

— је