Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

већину предузећа и оштетивши остала, тако да је њиховим сопственицима после рата требало времена и огромних напора. и трошкова, док су успели да у њима обнове рад.

Велика већина предузећа у крајевима ван Србије била су својина друштава у иностранству. Већина тих предузећа била су после рата стављена под секвестар, услед чега је престао готово кшваки рад. Нека предузећа су убрзо по уједињењу прешла у домаће руже, откупом акција, друга су само привидно »национализирана«, тиме што су формално своја седишта преместила у нашу државу, променила име, додавши обично свом ранијем имену епипет »југославенски« и увела у управни и надзорни одбор којег виђенијег политичара. Шоред свих тих несређених прилика дошла је још и комунистичка, атитација, тако да се у новим крајевима, у прво време није могло помишљати на обнову И. рада. Али кад је услед инфлације настао привидан привредни полет и тражња И. производа постајала све већа, а увоз из иностранства био отежан због несређених саобраћајних и међународних трговинских прилика, отпочела је и домаћа, И. у целој држави интенсиван рад. Новаца је, услед прве перијоде инфлације, било у обиљу, каматна стопа је била Ниска, на производњи се зарађивало добро, и, поред дотадашњих предузећа, отпочело се с неразмишљеним оснивањем нових предузећа, нарочито у Хрватској. Али после првог перијода инфлације, дошао је, као увек, други, праћен новчаном оскудицом, те су се нагло и неразмишљено основана И. предузећа нашла у неприлици. Многа предузећа морала су обуставити рад, многа раније национализована. отишла су поново у руке пређашњих сопственика, а оснивање нових предузећа, скоро је сасвим престало. Држава је пак била равнодушна према И. и није пружала, ни царинску заштиту. Тек 1925 почела је држава, да води политику помагања. домаће 'И., завођењем специјалних железничких тарифа, јачом заштитом у царинској тарифи и другим мерама, али је и та заштита често укинута накнадним прописима. Стабилизација валуте, која је имала, као последицу пад цена И. шпроизввода, нарочито оних, који се извозе, није у исто време смањила трошкове шроизводње, тако да се већина, И. предузећа у "нашој земљи налазе у великој кризи. Несумњиво је да наша И. има да издржи једну тешку перијоду превирања, шпречишћавања и прилагођавања новим приликама, док не добијемо једну јединствену, органски развијену и јаку домаћу И.

· Црна Гора, сем две-три стругаре, шиваре, електричне централе и других мањих предузећа, нема у опште И. Србија је прве две-три тодине после уједињења морала, да обнавља своја предузећа, отштећена или уништена у рату, али је уз њих

ИНДУСТРИЈА И ЗАНАТИ

основано и нових предузећа. Нарочито је после рата отворено много угљених трудника, подигнуто млинова, машинских радионица, столарских фабрика, проширено је много дотадашњих текстилних фабрика и пивара. У последње време се нарочито осећа жив рад на подизању И. у Јужној Србији, где је подитнуто више великих млинова, електричних централа, фабрика сапуна и других предузећа. Србија. би, и по обиљу сировина и по обиљу угља и водене снаге, имала све услове да се у њој брзо развије солидна И., што ће свакако бити чим се попуни ратом проређено становништво и појача концентрација капитала, Војводина, је не само наша главна житарска, област, него је у исто доба и главна, област млинарске И. у целој држави. Она, има, највеће и најсавршеније млинове. Поред млинарске И. у њој је најразвијенија,

цигларска, шећерна, хемиска, метална и.

столарска И

Оловеначка је наша индустриски 'најразвијенија покрајина. У њој је најразвијенија дрварска, рударска, метална и електрична, И

Хрватска и Олавонија су после Оловеначке наше индустриски најразвијеније покрајине. До рата, сем неколико већих шумских предузећа, млинова и И. грађевинскот материјала, у Хрватској је И. била слабо развијена. После рата је број коњских сната у предузећима више него удвостручен. Оснивање нових предузећа је било сувише нагло; није се водило рачуна о стварним приликама, тако да је данас још тешко рећи, какав ће бити даљи развитак И. у Хрватској. Најразвијенија, је дрварска И., у коју је уложена трећина целог капитала уложеног у И. у Хрватској. Џосле ње треба истаћи металну И. млинарску, кожарску и И. керамичку и грађевинског материјала. Š

У Босни су mama највећа шумска IIpeдувећа, богати рудници угља и гвожђа и етиваже шљива.

Далмација има велику цементну И., консврвну И. и велике електричне централе. У повоју је експлоатација богатих лежишта боксита, те ће се свакако и у Далмацији развити И. алуминиума, када се остваре велики пројекти за грађење нових хидроелектричних централа. -

(Отање појединих трана наше И. (уколико није изнето у засебним чланцима, рударска, млинарска) је овакво:

Алкохолна И. била је до рата застушљена у пољопривредним фаорикама штиритуса, али су многе пољопривредне фабрике, због атрарне реформе, која их је лишила великог дела сировине, данас од споредног значаја. У целој налпој држави има фабрика и рафинерија шпиритуса, фабрика, ликера, коњака, рума и T. MG укушно око 170. Шоред тих И. предузећа има, безброј казана, по селима, за печење ракије од шљива, комине, дудића и др.

— 5 — +