Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНДУСТРИЈА И ЗАНАТИ

Најглавнија. И.“ предузећа. ове врсте су: Ђосанска Индустрија Шпирита (В.) у Брчком; »Крндија« у Нашицама; Макео Мајер у Савском ·Марофу (200 радника, 570 НР); Владимир Арко у Загребу (300 радника, 600 НР, ликери, рум, коњак, шширитус и т. д.); Ј. Ф. Вшетечка А. Д. у Београду (50 радника, 85 НР, шпиритус, ликери, коњак, шљивовица); Браћа Кенигштетлер у Новом Саду (60 радника, 32 HP); Шток коњак медицинал Д. Д. у Пожеги; »Босна« у Сијековцу (8.); Бузголић и Комп. у Сплиту (и мараскин); В. Морпурго у Оплиту (мараскин); Фабрика Шећера у Црвенки, има највећу фабрику шпиритуса у земљи, Шампањ се производи у 12 фабрика, од којих су најважније: Клотар Ђувие у Горњој Радгони, »Фрушкоторац« у Новом Саду, Франц Чучек и Комп. у Штују, >Вис« Д. Д. у Загребу.

Фабрика содне воде има у целој земљи око 50, по свима већим местима.

Фабрика леда има око 50, већином уз пиваре, а ређе уз кланице или друга предузећа. (O Шиварској, Хемиској, Шумској и Дрварској, Цигларској и Цементној И. в. шосебне чланке.)

Каменарска (И. развијена је најаче на далматинским острвима Ђрачу и Корчули, одакле је ношен камен за велике грађевине у Млецима, и у Леванту. Поред острва вади се мрамор и око реке Цетине (Далматинска, Мраморна, Индустрија у Сплиту; Мраморно Друштво Лучане у Сињу). Налазишта, доброг камена. има доста и 'у (Србији, Јужној (Србији (Радаљ, око Kpyшевца, на доњем Дунаву, код Краљева, код Скопља. и Шрилепа, Венчац, Џеп и т. д.), али се за сада још не вади довољно, због оскудице . превозних | сретстава. = Камен се вади код Џепа, код Добре на Дунаву, и код Аранђеловца, где се налази највеће и најмодерније предузеће те врете у Србији (Јован Милошевић), У Босни je највеће предузеће »Бихацит« Д. Д. у Бихаћу, код кога је запослено око 100 рад ника. У Војводини се вади само базалт код Поповца, у Барањи. У (Оловеначкој има више камених мајдана, у којима се вади камен, а. најглавнија су предузећа у: Јосипдолу и Рогатцу. У Хрватској и Олавонији нема финијет камена, него, као и по многим местима у брдовитим крајевима, обични мајдани транита и кречњака. Прерада камена врши се у свима већим градовима, и таквих већих предузећа има, у целој земљи око 380. Најглавнија су: Мирко Вајс. у Загребу, Фрања Хендрих у Осеку, Анђело и Аванти Бертото у Беотраду, Франц (СОвати у Марибору, Индустрија, Мрамора и Каменореза у Суботици. — Млинско камење израђује се у 'Протенику, Броду на Купи, код Бакра и још на, неколико места.

„Асвфалтна. И. тек је у зачетку, тако да, У. целој земљи има, света. 8 предузећа, од ко-

јих су најглавнија: Земунска Фабрика Асфалта и Кровне Лепенке у Земуну (50 радника, 200 НЕР); Антон Сирман у Сарајеву (100 радника, 40 НР); Д. Д. за Асфалтирање и Тарацирање у Загребу (45 радника, 80 ЕР).

Гипсана И. заступљена је са неколико предузећа, од којих су највећа Сана Д. Д. за, Индустрију Гипса и Умјетног Гнојива у Загребу (В.) и 3 предузећа у Самобору.

Кречарска И. развијена је у жрајевима, у којима има кречњака, али се креч највише шпече ју“ шримитивним |пећима. (И. предузећа за шроизводњу креча има свега око 30, од којих су најважнија: СОједињене Кречане Д. Д. у Загребу: Сирачка Производња, Вашна Д. Д. у Загребу; Глигорије Јевтановић у Хаџићима; »Шионир« А. Д. у Београду; Браћа Д. Ђорђевић у Жаркову; 'Трбовљанска ШПремотокопна Дружба у Загорју. -

Керамичка и порцуланска И. има код нас све услове да се развије у важну И. грану. Данас има у нашој земљи ORO 20 већих керамичких фабрика, поред великог броја занатских предузећа. = Најтлавније су керамичке фабрике: »Керамика« А. Д. у Београду (фабрика у Нуштару с 50 радника), која израђује пећи и плочице; Керамичка Индустрија Д. Д. у Петровцу (70 радника, 30 НЕР), која израђује предмете од мајолике; Шамотна 'Poварна, Д. (О. 0. 3. у Оторама (60 радника, 40 НР), израђује шамотне предмете; »Рачица« Д. О. 0. Ј. у Тивту, која израђује пећи, плочице, цеви и т. д. Фабрика порцулана има свега неколико, од којих су најважније: »Чрна-Каолин« Д. Д. у Љубљани с фабриком у Чрни; Фабрика порцулана и мајолике Д. Д. у Новом Саду (80 радника, 50 HP).

И. цементних израђевина, коју су изазвале повећане грађевинске потребе после уједињења, почела је нагло „да се развија, захваљујући и одличном цементу, који се у земљи шроизводи у великој количини. Око 40 већих предузећа производе цеви од бетона, вештачки камен, плочице, цреп, етернит и т. д. Најважнија предузећа ове врсте су: »Бетон« |Д. Д. (8.) у Загребу; Самоборска Индустрија Умјетног Камена и Цементне | Робе Д. у Самобору (2,000.000. Дин, 50 радника); »Етернит« у Земуну (В.) и »Инжињер« А. Д. и т. M.

(бродоградилишта, Електричне о централе, Електротехничка, И., Графичка И. В. у посебним чланцима. И. хартије (В. Ilamnpна И.) и Картонаже (В. Папирна И.).

Стакларска И. тек је у зачетку. У (СОрбији је шре рата фабрика стакла за прозоре у 'Костоцу почела да задовољава целокупну потрошњу у земљи. У осталим крајевима наше данашње државе није могла, ова И. да, се развија због јаке чешке И. стакла. Како у земљи имамо све сировине,; потребне за израду стакла (песак

код“ Рготине, Севнице, Липика, Пакраца

BO ==