Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МРЗЛА ВОДИЦА

13'8 км, површина слива 43'0 км“. Дужина тока Мрежнице или Загореке Реке. је 20:7 км, површина слива је 541 км“, док је дужина тока Тоуњчице 16:8 км, а површина слива 95:7 КМ“.

Литература: М. Шеноа, Ријека Купа и њезино порјечје (Рад, 122. 1895).

П. Вујевић.

МРЗЛА | ВОДИЦА, село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез Делнице, општина Локве; на ЈЛујзинској цести, 771 м над морем, где се одваја цеста у Чабар. Има 426 становника, пучку школу, пошту и телеграф. — ШПланинско господарство М. В.. основано 1911, запрема. 175 катастралних јутара: ливада 120, шума 40, ораница 8 кат. јут. Гаји говеда сименталске и свиње туропољске расе. Ту је стругара. — Још на концу 19 века копала се код М. В. железна рудача (пирит). Брег Вучја Шија сав је грађен од барита, који се може употребити за тотовљење беле боје. — Обично се из М. В., од железничке станице Локве 8 км (правац) к западу, полази на Рисњак (1.528 м), највише брдо у Горскоме Котару. Ј. Ин.

МРЗЛИЦА, планина у (Оловеначкој, У Засављу, око 5 км североисточно од 'Трбовља, односно 13 км западно-југовападно од Цеља, висока 1.119 м. Знаменита је по лепом изгледу и по алпиској флори. Тик под врхом М. је туристичка Хаувзеноихлерова кућа. Јужно од М. је Крижека Планина, висока 917 м. Источно од ње је Гоздник, западно Јавор. Западним подножјем М. пролази колеки пут Долења

Вас—'Трбовље—Зидани Мост. 11. B МРКАЉ САВА (1783, Сеничак, Хрватска — 1835). Био је учитељ у Госпићу, а

1811 се закалуђерио. Написао је 1510 врло напредну брошуру о азбуди српској (Сало дебелота јера либо Азбукопретрес), која. је и за Вука била од значаја, 8. доцније (1817) Палинодију, такође поводом Караџићеве ортографске реформе, али мање добру.

Литература: Јавор, 1877 (бр. 29, 30, 31 и 39). ЈА,

МРКАН. БВ. Цавтат. Данче.

МРКАСТИНЕ. (ГРУДСКО ВРЕЛО), понорнида у Херцеговини, на југоисточном делу Имотског Поља. Извире код села ЈЛагаруже, из врела у суподини Зелениковца (564 м), које је толико снажно да одмах гони воденицу. Одатле тече у вијугавом току углавном на југоисток, пробијајући се уз југозападни обод поља, и понире у понору источно-југоисточно од кућа Илиuha. OKO 0'6 км северозападно од старих гробова, (кота 354 м). Дужина, тока је 9:3 км. HI. B.

МРКОВИЋИ, племе у црногорском приморју, између планина Румије, Можуре и мора. Броји око пет стотина домова. Земљиште је нагнуто од Румије ка мору, кли-

: — 996. — .

ма је приморска, рађа разно воће. Од маслина цеде уље на домаћим млиновима. Од горњих села испод Румије знатнији су Мали и Вељи Микулићи. Остала се спуштају с једне и друге стране планинског венца Лисиња до Можуре и мора. Од доњих села главно је Веље Село.

М. секао племе између Бара и Улдиња помињу 1409. Старо седиште племена били су Микулићи, одакле се ово племе. развило и спустило к мору. Доцније је седиште и зборно место постало Веље Село, највеће у. М. Од старине су М. имали као главног старешину племена барјактара. Били су некада православни Срби, па су од пре двеста година почели мењати веру, а од пре сто година. сви су примили ислам. Чести су на њиховом земљишту трагови старих цркава. Поред нешто досељеника из разних страна, главна маса становника врло је стара. То су стари М. које је прелаз у ислам ту очувао. — У православном браству Андровића у Вељим Микулићима чува се крст, за који верују, да је био у рукама зетског кнеза Јована Владимира, кад је погинуо у Преспи (1022). О Тројичину дану износе М. и Крајињани све три вере тај крст на Румију уз велику и побожну свечаност. — М. су припали Црној Гори 1878.

Литература: Насеља и порекло стаповништва, 11. = Џ. Шобајић.

МРКОЊИЋ-ГРАД. В. Варцар-Вакуф, који се тако зове од 1994. М. Ф.

МРКОЊИЋ ПЕТАР. БВ. Пејатовић Ата-

насије.

МРКОПАЉ, трговиште у Хрватској, 0бласт приморско-крајишка; од Делница ка југоистоку, уза Карлову цесту; готово насред Мркопољскога. Поља, 824 м над MOрем. Има 9.305 становника, општинско потлаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф, државну шумарију, 2 пилане и творницу црепова. Мркопољско Поље или Мркопоље окружено је високим бреговима. Нарочито се

~ истиче на југопстоку Бјелоласица (1.538 M),

највише брдо у Великој Капели, а Ha 8aпаду Бурни Биторај (1.385 м). М. П. је водно, али оскудно питком водом. Ту роди различно жито, зеље и кромпир. Код М., у Мрзлој Дрази, Пиларова спиља леденица има леда и снега усред лета и ледних мосура. Ј. М-н.

МРКШИНА ЦРКВА, у »поткриљу Црне Горе« (у ужичком или у рудничком окруту). Црква је била посвећена СОв. Опасу (Вазнесењу Господњу). Манастир се спомиње у 16 веку, када је ту била штампарија. (1552—1565), у којој су се штампале црквене књиге. Оснивач М. био је монах из овога манастира, јеромонах Мардарије. О манастиру нема, ни раније ни доцније, више спомена. Није још идентификован. Био је и у подручју смедеревског митрополита. В. Џ-Ћ