Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУЗИКА

Талијана, Француза и Немаца. У Штајерској је био сконцентрисан културни живот у Грацу, те није имао утицаја на развитак словеначке M. — Још тору судбину имала, је Корушка. Пре 1787 давала, се тамо само по каткад која опера, и то у Целовцу, ако је кроза њ прошла каква трупа. 1787 преправили су у Целовцу кућу за играње (ВаШћаиз) као позориште. Прво удружење основано је 1790, а прво музичко друштво 1827. Од тада су тамо гајили М. са више смера. Опере су глумачке трупе давале 1788, 1794—1795, 1800, 1821—1829, 1839—1843 и т. д. Националну М. сачувале су Штајерска и Корушка у пучкој и црквеној песми. — У Истри су биле, што се тиче националне базе, прилике још слабије. Италијанска М. истиснула је све остало и тосподарила је тамо од 16 века и даље. Уз уметну М. сачувале су се у Истри и старе народне словеначке песме.

Најсамосталније се развијала словеначка. уметна М., особито у облику опере, у Љубљани. Почело се уплетањем словеначких песама у талијанске и немачке опере и драмске комаде (од 1770). Њих је састављао барон Жига Цојз (Ло13), Прву словеначку оперу компоновао је 1780 учитељ и органиста из Камника Јакоб Зупан, а либрето је написао О. Иван Дамасцен Дев, то је опера Белин. 1789 написао је Антон Линхарт (1756—1795) два весела позоришна, комада с певањем. На томе је остало дуже времена. — Живљи рад почео је на подручју црквене М. Први, који је успео да словеначком народу да књигу са штампаним песмицама и аријама био је Матија Кастелец (Братоуске буквице 1678). После њега множе се издавачи црквених песмарица, као Ахациј Отержинар, Филип Јакоб Репеж, Макс Редескини и, за оно доба, најзнатнији Грегор Рихар, који чини прелаз у ново доба. Међутим се развио интерес 'за старе у народу познате побожне и светске песме. После Рихара, вероватно на побуду П. М. Пагловеца, издавали су Антон Видер 1733, а после овога. Матија Мајер. (Зилски).

1819 дошао је у Љубљану свршени консерваторист Чех Гашпар Машек, који је у модерном смислу водио и утицао. на музичку струју. Машек је био први, који је давао својим композицијама, за оркестар словеначке ознаке. Његов син' Камило почео је усавршавање М. и теоретским путем, и то најпре црквеног певања. Тим означеним правцима продужио је да ради Чех Антон Ферстер (Еоегзег), који је компоновао и прву оригиналну словеначку сперу Горењски славчек. После Ферстера учинили су много, особито за црквену М.: Леополд Белар, Јос. ЈЛевичник, Антон Недвјед (Меауса) и др. У Штајерској су тајили светску М. Ђенјамин и Густав Ипавиц. Крањац Даворин Јенко однео је, као диригент београдског позоришта, словеначку М. међу Србе. Хорско певање гајили су: Данило Фајгељ, Фран Гербић,

— 906 —

Антон Хајдрих, 0. Ангелик Хрибар, Јос. Коцијанчић, Срећко (Стегнар, Мирослав Вилхар, Фран Сер. Вилхар и Антон Штекл (5 бек),

1872 основана је Глазбена Матица, словеначко музичко друштво, које је на себе узело да гаји народну М., јер је њу занемарило (1702 основано) Филхармониско Друштво, које је онда још радило искључиво у немачком правцу. 1882 добила је Глазбена Матица и своју школу, која се од малих почетака развила у Консерваторијум. Из Ферстеровог и Недвједовог крута и Глазбене Матице изашла је сва данашња музичка | интелигенција – (Јакоб Аљаж, Иван Царли, Фран Ферјанчић, Игнациј Хладник, Матеј Хубад, Јос. Лавтижар Иван Лахарнар, Август и Јанко Лебан, Алојз Михелчић, Иван Погачник, Јос. Павчић, Алојз Вавпотић, Винко Boдопивец, Храброслав Воларић, Јанко Жировник и други). Неки, и ако образовани ван домаћег круга, захватили су дубоко у развитак словеначке М., као Карел Хофмајстер (Но тејег, Чех), Карел Јерај, Иван Кокошар, Др. Гојмир Крек и др. Тим путем развила се код Оловенаца уметна М. од малог облика. песме до великих форми инструменталне М.. ораторијума и опере. Заступници ових облика су, осим неких, већ споменутих комповитора (Јак. Зупан, Гашпар Машек, Даворин Јенко, Ант. Ферстер: стар, Бењамин Ипавец, Фран Гербић, Мирослав Вилхар, Фран Сер. Вилхар, Антон Штекл) и новији: Виктор Парма, Ристо Савин (Мирослав Ширто 0. Хуголин Сатнер (баНпег),

Са духом времена и развитком нашредују ови млађи словеначки музичари: Емил Адамић, Марко Бајук, Др. Јос. Черин, Оскар Дев, Емил Хохрајтер (Носћтекег), Др. Фран Кимовец, Мариј Когој, Срећко Копорц, Антон Лајовиц, Зорко Преловец, Станко Премрл, Јанко Равник, Луцијан М. Шкерјанед и т. д.

Уз композиторе имамо и читаву серију _ извођача, високо образованих певача и инструменталиста. Најважнији су: Јулиј Ђетето (Веке о), Фран Бучар, Жанета пл. Федрансперт (Еоедгапзрегр), Фран Гербић, Ивана Храст-Негри, Леополд Ковач, Јос. кКрижај, Иван Левар, Павла Ловше, Иван Меден, Јос. Ноли (Мо), Фран ПогачникНавал, Антон Разингер, Јос. Ријавец, 30ра Ропас, Мариј Шименц, Јос. Карел 'Тргник, Аница Врхунц, Ванда Вистингхаузен - Хуловска (МУз5Нпвћацзел - Chulovska}, Од интерпрета инструменталних композиција одлични су заступници: Блаж Фишер (Ешећег, контрабас), Антон Ферстер стар. (оргуље), Антон Ферстер мл. (пијаниста), Карел Јерај (виолиниста), Дана Коблер - Toma (пијанисткиња), – Игнациј Хладник (оргуље), Др. Фран Кимовец (ортуље), Цирил Личар (пијаниста), Иван Hou (пијаниста), Станко Премрл (оргуље), Јанко Равник (пијаниста), Антон 'Троет