Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ње је било спојено са црквеним обредима, у црквама или при црквеним свечаностима, ван цркве. У ту сврху су загребачки исусовци, при канонизацији (Ов. Игнација Фрање Кеавера, позвали из Карловца tiМесштез, а из Птуја зутрћопасов, а при посвети цркве Ов. Катарине (1632) седам тлазбеника, из Целовца, које су после тога задржали у Загребу. — У Пожеги су исусовци у свом колегију имали 40 инструмената, 16 фасцикла, штампаних и 64 рукописних нота, а 1748 издано је 100 форинти за набавку трубља, бубњева и музикалија. У другој половини 18 века био је у ђачком конвикту овећи ђачки збор.

У оваким приликама, световна М. једва је долазила до израза и служила је у прBOM реду разоноди. О овог је гледишта карактеристично, да је кнегиња Јелисава, Ракоци позвала, 1706 бискупа Др. М. Брајковића, да дође у Нови Град и да собом поведе бискупску банду: »Очемо добре воље бити, пити и танцати.« У вези са оваким схватањем М. створио је бискуп Адам Патачић у свом двору у Великом Варадину, о свом трошку, музичку капелу и казалиште, којим је управљао најпре Михајло Науап, брат чувеног Јосипа Науап-а, а после Карл О Негзаоге. Патачић је држао то казалиште до 1768. У њему је у прилично великом обиму приређивао оперне и друге музичке ствари и плесове.

Ha размеђи претпрошлог и прошлог века доста се музицирало у Пакрацу, на двору грофа Јанковића, у Вировитици, код врло музикалног грофа Антуна III Пејачевића. Музичар Карло барун Прандау у Валпову основао је инструментални квинтет, а 1835 у Михољцу редовну музичку школу, коју · је похађало десет младића. Поједини великаши су, сем тога, дозивали на тостовање разне стране концертисте, који су онда приређивали јавне музичке забаве по разним градовима. Овим се позивима одазвало много познатих пеBada и певачица и других виртоуза, а међу њима и сам Паганини.

Ове ове и сличне досад наведене музичке појаве биле су чисто локалног карактера, трајале су негде дуже негде краће време и њихова се традиција изгубила. Данашњи музички живот у Хрвата надовезује се непосредно на нов, много већи и јачи музички рад, на који наилазимо у Загребу почетком прошлога века. Социјалне прилике су тада у Загребу биле знатно развијене. Учестала су гостовања, талијанских. и немачких стађона, у којима су, најпре у палати грофа Амадеја, (данас природословни Музеј), а од 1834 у казалишту, које је сазидао загребачки трговац. Крсто Отанковић на, Марковом тргу (данас градска већница), извођена, дела. савременог европског оперног репертоара. Ваља истаћи, да су у овим тостовањима, постепено почели. учествовати и домаћи извођачи. Тако је Freischitz-a, диритовао _ Закарије Целнер, · коралиста

МУЗИКА

столне цркве и музичар у Загребу, а Цампу Осечанин Драгутин Турањи. У то је у Загребу 1827 основано удружење Музикферајн, које је саставило свој оркестар, који је такођер суделовао при. извођењу путујућих казалишних дружина. Музикферајн је 16/2 1829 основао музичку школу, која је прошла разне фазе, постепено се ширила и дизала, и данас преобразила у Музичку Академију. Музикферајн. је и на концертном пољу развио велику | делатност. Међу осталим ваља, истакнути извођење Хајднове т. зв. Нелсонове мисе О-мол, Сћегибин-јевог Веашеша у С-мол и Стварања од Хајдна, све за хор и оркестар и соло. У том постепеном стварању домаћих музичара и извођача, највеће је заслуге стекао одлични музичар Јурај Визнер Моргенштерн, родом из Угарске.

Све то музичко настајање било је под утицајем или чисто талијанске (ово вреди особито за наше приморске крајеве), или и талијанске и немачке М. (ово вреди за наше северне крајеве, а нарочито за рад у Загребу). Нема сумње, да је овим последњим музичким радом у Загребу дат велики подстрек стварању наше националне музичке културе. Неоспорно је међутим, да је, независно од ове наше градске, туђинске музичке културе, постојала већ давно у нашим најширим слојевима, једна друга, уметнички примитивна, али самоникла и надасве наша, расна музичка. култура, остварена у певању и гуђењу наших гуслара, свиркама на нашим разним народним инструментима, а нарочито у многобројним и разноликим пучким попевкама. Готово сви друштвени и други доживљаји долазе у нашем народу до свога највишег изражаја само кроз ову и овакву М. — Због ових склоности и способности најширих слојева, нашега народа. за М. природно је, да, су се већ рано морали појавити чисто професионални пучки музиканти. Тако се 1367 спомиње терцет Кушар (гусле), Иван (тусле) и Емерик (бас), који је у Загребу. био на добру гласу, па је суделовао особито код сватова. Ова потреба организовања ишла је тако далеко, да, је у 18 веку у Иригу била образована. посебна школа, која се звала »слепачка. академија« (коју је власт укинула 1790), и у којој су даровити слепци учили свирање уз гусле, певање и састављање слепачких песама, у којој се дакле спремало за, професионалне. слепцепросјаке. Ови пучки музички елементи већ су давно покушавали да продру у градове. Каз приповеда. (15 век), да. је у Дубровнику за време свечаности (ОВ. Влаха међу сељачким светом било и крабуља, које су певале неке своје славенске песмице са прелепим напевима. А у Блалту, на отоку Корчули, сачувана. је до данас једна. већа пучко - драмска, игра, Кумпањија, која ce изводи уз свирку »мишњица«. — Важност ових пучких му-

— 913 — : 58