Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА

вио поправљањем ових инструмената отац Гаетан Летић, фрањевац у Хвару.

Од 1849 основана је у Загребу добра творница оргуља, данас М. Хеферер уд. и Син. Данас углавном свако наше веће место има овај, често и слаб, инструменат. Пре рата унесено је код нас много оргуља из Италије, Аустрије, Чешке и Немачке. Највеће наше оргуље су сада у затребачкој катедрали.

Од досад познатих наших оргуљаша у неколико последњих векова ваља споменути: Јулија Бајамонтија у (Оплиту, Јосипа Рафаелија у Хвару на почетку, а фрањевца Гаетана Летића при крају шпрошлога века, ПЏаву Малијевића у Дубровнику и маестра Равазија у Задру. Од новијих оргуљаша у Загребу у последње доба ваља истакнути уметника Ватрослава Коландера, и виртуозе: Фрању Дугана. и његовог сина, десетогодишњег | Чедомила. Иначе је црквена музика у опште, а напосе оргуљашка вештина, код нас сада углавном на прилично почетничком степену, те у том погледу чека наше музичке школе и Цецилијино Друштво велики задатак. Литература: Б. Широла, Преглед повијести хрватске музике, 11—70; CB. Цецилија, тод. 1—20; М. Зјалић, Црквена музика. А. Добронић.

В. и Мелодије.

МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА у Загребу потиче од музичке школе, коју је 16/9 1829 основало у Загребу удружење · Музикферајн, касније Глазбени Завод. Ова, је школа, под управом музичких аматера равнатељства Глазбеног Завода, у погледу броја ђака и наставника постепено расла, и до Светског Рата у том погледу толико напредовала, да је 1916 призната, као Консерваторијум. ~ Директор Консерваторија. био је Вјекослав Розенберг-Ружић. Када су наши новији композитори, на почетку рата, у Загребу почели да истичу принцип стварања наше расне музичке културе, у складу са савременом европском уметничком идеологијом, они су осетили, да је музичка школа Глазбеног Завода. у свом музичком садржају углавном терманска, консервативна и неартистичка. Учестале су критике и полемике, у којима су новији музичари стали на становиште, да, затребачки Консерваторијум није на европској висини, и да су његови дотадањи резултати углавном негативни. У то су у Глазбеном Заводу наступиле и финансиске потешкоће око издржавања школе и исплаћиваљња наставника. Ове је то утицало, да је Глазбени Завод школски инвентар и зграду задржао за себе, а само школу предао власти.

Влада је Консерваторијум преузела наредбом бана Хрватске и Олавоније од 81 1920. За директора је именовала музичара

и професора математике Фрању Дугана. Он је, у духу дотадањих традиција ове школе израдио нове статуте и научну основу. Наредбом 92/9 1923 покрајинске управе за Хрватску и Славонију, одељење за просвету и веру, ова је школа прогла-

"шена М. А. Статуте и правилнике М. А. из-

радио је професор Антун Добронић. Школом управља професорско веће, са ректором. на челу. М. А. у Загребу је састављена од приправног њтечаја, ниже, средње и више школе. Ове школе имају сдељења. за клавир и оргуље, за оркестралне инструменте, соло певање, за учитеље музике у средњим школама и хоровође, диригенте и композицију. М. А. у погледу уметничког ~ смера наставља традиције Глазбеног Завода и бившег Консерваторија, те се још није изједначила с идејним напретком новије стране и наше националне музике.

Крајем школске године 1924—19% у М. А. је било у приправном течају 125, нижој школи 974, средњој 206, вишој 60, а у педатошком одељењу 20 ученика. По тлавним предметима било је за клавир 362, виолину 81, соло певање 62, виолончело 13, хармонију и контрапункт по 8, кларинет и композицију по 6, флауту 5, трубљу 4, контрабас, рог и трубљу по 1. Наставника је било: десет професора, који сачињавају професорско веће, 22 учитеља и 10 екстерних учитеља. Административни директор је професор _ Вјекослав Розенберг-Ружић. Прве је године био ректор професор Јурај Ткалчић, а сада је ректор професор Фран Лотка. А. Добронић.

МУЗИЧКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ основана је 1899, од стране Београдског ПЏевачког Друштва, а на предлог Стевана. От. Мокрањца, и у договору са Цветком Манојловићем и Отаниславом От. Биничким, као Српска Музичка Школа. Кроз њу су прошле све наше млађе музичке генерадије, и она. приправља неуморно пут Беотрадском Консерваторијуму. У њој раде 25 професора, а број ученика прелази 800.

~ Настава је подељена у три одсека: при-

правни, нижи и виши, а траје по три године у сваком одсеку. Има и наставнички одсек, који спрема наставнике музике за средње школе, и траје 4 године. Субвенционирана, је од државе. 6 и 7/4 1924 прославила је двадесетпетогодишњицу свога рада. К. M.

МУЈЕР, женски аљетак, од црне вунене тканине, без рукава. Навлачи се преко главе, пошто је са свију страна сашивен. Око грудног отвора, рамењача и по дну скута везен је златним гајтаном, ширитом и шљокицама. Носи се на Власини, у врањском и пиротеком округу. H. 3.

МУКОС, планина у Македонији, између изворишта, Белеве Реке-Мукошке-Црничке Реке, око 13 км северно-североисточно од Прилепа. М. се пружа од северозапада. пре-

—- 915: —

Bio