Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

приморским крајевима већ рано почели продирати наши музички и језични елементи. Изгледа да је продирање ових наших елемената у нашим северним крајевима почело нешто касније. Са овога је гледишта важна т. зв. Молитвена књижица оца Николе Крајачевића, штампана на размеђи 16 и 17 века, јер уклапа не само преводе латинских средовековних химни, које су по овим нашим странама биле од пре раширене, него се у тој књижици тражи, да се »место нечистех и срамотно љубезљивех попевких, котере CB. Павел од стране Божје, всем керецеником круто преповеда« песма О ти Госпа, одичена (О gloriosa допипа) пева на ноту (народну попевку): Играло коло широко, песма Здраво звездо морска (Ауе тшаг зееПа) на ноту: Хранила девојка три живе соколе, а Здраво буди Марија на ноту: Посеал сем базулек, посеал сем, драга љуба, базулек. — Павлинска Пјесмарица, (1644), а нарочито СиИћага осбосћогда је са овог гледишта утолико важна, јер поред неколико латинских има већ пре изгледа довољно раширене самоникле хрватске 'црквене попевке.

Мука. и смерт Кристушева (1764) Томаша, Захарије Первизовића, која, доноси једнаке мелодије, које је 1583 израдио Ст5орћогиз Регзсћ у Passionale croaticum, сведочи, да се и око посебног загребачког католичког обреда почела“ развијати нарочита музичка литература у кајкавском дијалекту.

После овог приличног полета наше музике у нашим католичким црквама, услед постепеног буђења стране световне музике и опште световне културе, а напосе услед јозефинизма и продирања талијанске културе у нашим приморским, а терманске у нашим северним · странама, — почео је опадати и тај покушај нашег музичког стварања. тако, да је хрватска, народна музика истинског побожног сар држаја до краја 18 века тотово сасвим замрла, а место ње је уведена шаблонска, немачка и талијанска народна и уметничка црквена песма, која још и данас, услед различитих црквених песмарица, за, школску младеж, народ и оргуљаше, у довољној мери одјекује у нашим католичким црквама.

У новије доба су радили на васпостављању традиција хрватске црквене музике Вјенцеслав Новак (Старохрватске црквене попијевке), Фрањо Дуган (Хрватски корали, Хрватска црквена пјесмарица и Упвии Ма) и Винко Жганец (Хрватске пучке попијевке из Међумурја, П свезак). — Музичко хармонивовање наших црквених народних попевака у тим збиркама проведено је углавном у духу неартистичке и технички консервативне немачке композициске школе, и са тога гледишта, музичке обраде у тим збиркама, нису у складу са духом наше расне музике. МУЗИКА

Прве вести о оргуљама и оргуљашима, у нашим крајевима датирају из доба, када се овај инструменат у Европи почео технички дотеривати и када је почео узимати своје право музичко значење. Већ 1363 спомиње се у жупној цркви Св. Марка, у Загребу као оргуљаш свештеник Иван, а у Дубровнику се у катедрали говори о овом инструменту већ 1384. 1392 био је у Задру у столној цркви Ов. ОСтошије оргуљаш свештеник Јурај. Од 1488 ређали су се у загребачкој столној цркви оргуљаши каноници: Андрија, Иван, Јероним, Емерик, Кристоф и секуларац Себастијан. За, овај рад каноници су добивали приходе са неких имања. 1546 спомиње се у Вараждину градитељ оргуља Иван, који је жупној цркви у свом родном месту саградио оргуље за 200 кабала доброг вина. У исто време био је у Дубровнику уважен као оргуљаш фра Бенедикт Бабић. У истом су граду, у манастиру Мале Браће, биле двоје оргуље. У Хвару су постојале оргуље пре 1579. 1581 добивао је у Хвару оргуљаш Батиста Менегити 10 дуката на тодину од каптола, а 50 од великог већа. После овога, било је у Хвару неколико оргуљаша, већином из Италије, док су нашег порекла песник Хваркиње Мартин Бенетовић, фра Иноћентије Јерковић (1618—1681). У то је доба у Хвару између великог већа и каптола настала, распра због права именовања оргуљаша, која је свршена пред генералним провидуром за Далмацију. 1676 добивао је ортуљаш (Стеван Раста у Хвару 100 дуката на тодину и приход једне задужбине (т. зв. Ађалле), као и највиши каноник, док је Блаж Рожман у првостолној цркви у Загребу век после тога као оргуљаш примао свако пола године 100 форинти. У Хрватској је нађена из 1616 збирка оргуље ских композиција у табулатури ва оргуље, у којима су записана имена онда савремених аутора: Андреа и "Ђованија Габријели, Ербаха и Хаслера. У исто време је Оплићанин Георгицео обелоданио своје »Џисни какосе у органе с једним гласом могу спивати«. i

Из ових се података види, да су већ давно, бар главна наша места, била снабдевена овим инструментом, да су први наши оргуљаши били већином свештеници, да је оргуљашко звање било цењено и добро плаћено, и да су наши оргуљаши у уметничком погледу углавном били на висини свога доба.

После овог изгледа, да су се оргуље почеле ширити и по мањим нашим местима. У томе је погледу знаменито деловање Петра Накића, који је за Италију и за наде“ приморске крајеве израдио до 500 изврсних оргуља. У Хрватској су многи жупници, због сиромаштва, жупе, сами израђивали овај инструменал; међу њима Baља споменути Адама Зувића (1780—1863). На. размеђи прошлог века успешно се ба-

— —