Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Главни М. списи су ови: Die Geschichte von den sleben Weisen (Sitzungsberichte d, phil.-hist, KI, d, k, Akad, d. Wissenschaften {122, 1890); Бугарски и српски превод књиге о седам мудраца (Рад, 100); Beitrage zur Textgeschichte der Historia septem sapientium [Zeitschrift f, vergl, Literaturgeschichte, IV), Die russische Ubersetzung des Apollonius von Tyrus u, der Gesta Romanorum (Afsl, Ph, XIV), Фр. Миклошић (Летопис Матице Словеначке, 1891), Енклитике у словеншчини (Летопис Матице OCMOBeHCRe, 1891—1892), Deutsche Einilisse auf die Anfange der slavischen Romantik, I, Die bohmische Romantik (1896), Ј. Колар, Летопис Матице Оловенске (1894 и 1896), Miklosich's Jugend- u, Тећгјаћге (Еогзсћипреп 7, пецегеп ЈГ егаturgeschichte, Festšabe +. Heinzel, 1898), Ватрослав Облак (Кнез. књ., 6, 1900, немачки 1909), Zur Geschichte des volkstimlichen Hauses bei den Sddslaven (Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft, 35—36, Hg saceOno 1906), Die Sidslavischen Literaturen {Kultur der Gegenwart, I/O9, 1908, руски превод, 1921), Geschichte der alteren sidslavischen Literaturen {1908), Das Grab als Tisch (Wiorter und Sachen, 1910), две расправе о Bpasy (Часопис за згодовино ин народописје, 1910), К. Штреke (Bena, 1912), Die Schropikople bei den Slaven (VWorter und Засћеп, 1913), Извештаји о епским народним песмама у Босни и Херцеговини (Апгешвег а, рћи,-Ћ158, KL d. k, Akademie der Wissenschalten, 1913, 7; Sitzungsberichte d. phil.-hist, KI, 173; АБћапа ипвел, 3, 176, 2, 179, 1, и засебно), Јос. Конст. Јиречек ({Osterr, Zeitschrift fur Geschichte, 1, 1918—1920), Неколико речи о језику српскохрватских књига (Даничићев Зборник Српске Краљевске Академије, 1925), Ведешкилр der

КејогтаНоп ипа СерепгејогтаНоп LL das

geistige Leben d. Sddslaven (Slavia, IV—V, и засебно).

Литература: Р. Нахтигал, ЉубљанCKH OBOH (1921); Grabowski, Dr, M, Murko i ječo dotychcezasowa dzialalnosć naukowa (1909); Najnowsza historya literatur poludniowo-slawianskich i dzialalnosć prol, M, Murki (1910), И. Графенауер.

МУРН-АЛЕНКСАНДРОВ, песник (4/3 1879 — 18/6 1901, Љубљана). После свршене тимнавије (1898), пошао je M. ma студира, на бечкој Експортној Академији, али је још исте школске године прешао на права и вратио се у Љубљану, где је био од 1899 адвокатски стенограф, од 1900 чиновник трговачке зборнице. М. је са Цанкаром, Кетејем и Зупанчићем створио модерну словеначку лирику. Прве песме је објавио 1896. у Ангелчку, јавио се 1897, сем у Бртцу и ђачкој Зори, и у Љубљанском Звону, у коме је сарађивао до смрти. На самрти је приредио избор од својих најбољих песама, који је изашао тек после његове смрти са уводом Пријатеља, (Песми

МУРНИК

ин романце, 1903). Доцније је изашло још нешто пабирака; целокупна. оставштина још није објављена. — М. је био бојажљива неповерљива природа и није се добро осећао у вароши и међу људима; отуда меланхолични особени тон у њетовој лирици, са симболиком већим делом јесени и зиме, сутона и ноћи. Добро се осећао међу простим сељачким народом; о природи и сељаку нико није до тада толико певао као OH. М. баладе и романце истичу: се мајсторским цртањем осећаја, романце често пута хумором. Што се тиче облика, 'М. није сасвим одбацио старију метрику, већ је дао традиционалним стиховима модерну слободну ритмику. Џри томе је тражио нов још неупотребљен поетички · израз Ca речним. везама, сликама, и упоређењима, које су још нетакнуте лежале у дубини: народног језика. М. је написао и нешто цртица у прози! (Џензионист, (О. Н. 1902, 192). Велик је његов утицај на млађе песништво (Голар и др.).

Литература; Пријатељ, ~ Александров (Увод у Песми ин романце, 1903).

И. Графенаџер.

МУРНИНК“ РАДО (ЈАКОВ), хумориста, (31/7 1870, Љубљана), Свршио је гимназију у Љубљани, студирао је' медицину у Бечу и Граду, али се ускоро сасвим посветио. књижевном. раду. 1918 постао је чиновник Дописног Уреда у Љубљани, али је ca укидањем тога уреда (1921) изгубио службу. Сада, живи у Љубљани. М. је један од најбољих ако не најбољи; словеначки хумориста. Први пут се, појавио. у књижевном, друштву, које је покренуло код: Оловенадца натурализам, али је примио од њега само интенсивнији поглед за, посматрање људи и предмета. Откривао је пуно веселих, хумористичних прта. — Прве списе! објавио је М. 1892 у ђачкој Весни и у Љубљанском Звону. Сарађивао је доцније код Оловенског Народа, Оловенца, Олована, Словенске Матиде, Илустрованог Тедника, Теденских слика, Курента,. Народногосподарског Весника, код Laibacher Zeitungč, Neue Егеје Ргезве, Политике и др; био је уредник хумористичног листа Оса (1905/06) и три тодине сауредник Ловца (од 1910). — После првих хумореска и новела објавио је у Љубљанском Звону хумористични роман Грога ин други (1895), који је одмах ставио M. y ред 'најбољих савремених писаца. Збирка Навиханци (19092), у. којој је М. објавио у потпуно прерађеном облику девет. старијих »округлих повеети«, можда је најбоља хумористична, књига у словеначкој књижевности. Додао јој је, али не више на истој висини, разне хумореске из војничког и ловачког живота, које су делом сакупљене у збиркама. Јари јунаки (1909) и Ловачке бајке ин повести (1914), веселу новелу Матајев Матија (Кнез. књ. 1909), драматичне бурке

= 991 —