Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУРОА МАЈОР

(Наполеонов самовар, Љубљански Звон, 1898, Буцек у страху, 1908) и безброј чланака, највише у (Оловенском Народу и Словенцу.

Богатство и еластичност језика учинили су М. способним особито за. језиковну карактеристику, 84 коју је увео у књижевност веома сретно и словеначке дијалекте, савремене и историске, и за пародију. У последњим М. хумористичким списима. показују се у прилично великој мери знаци заморености (манира). М. је писао и приповедне списе 'озбиљног садржаја, разне приповетке и црте, које је делом сакупио у збирци Знанци (1907), и опширан историски роман из доба турских ратова: Хчи грофа Благаја (ЈЉубљански Звон, 1911—1913). У средини између озбиљних и хумористичних списа последње је М. дело На Бледу (Љубљански Звон, 1917, књ. 1998). ји

Литература: Графенауер, Кратка згодовина словенскега, еловства. (1920, 273). | И. Графенаџер. МУРСА МАЈОР. Б. Осек. МУРСА МИНОР. БВ. Петријевци.

МУРСКА СОБОТА, варош у Оловеначкој, на левој обали Муре. Тај крај зове се Прекомурје; до 1919 припадало је Утарској. М. (0. има 92.934 становника. (2.336 Југословена и 427 Мађара). Варош, која се у средњем веку звала Одшница, представља. локално трговачко и занатско средиште без индустрије. Грађани се баве и ратарством. M. (О. има железничку станицу, од које иде једна пруга према северу до Ходоша, пограничне станице за Угарску, а једна према југу (саграђена, 1924) за ЈБутомер и Ормож. М. О. има среско поглаварство за, Прекомурје, реалну тимназију, грађанску. школу и болницу.

Литература: (1921).

МУРСКО СРЕДИШЋЕ, село у Међумурју, у области мариборској, у срезу чаковачком, на десној обали Муре, где је прелази железница Чаковац—Доња Лендава. Има 1.050 становника, општинско – поглавагрство, римокатоличку жупу (у суседној Селници), пучку школу, железничку станицу, пошту, телеграф и телефон.

Ј. М-н.

МУРТЕНИЦА, планина у Орбији, између река: Тисовице-Увца-Беле Реке-Великог Рвава, југозападно од Пожеге (на Окрапежу). М. се пружа од запада-северовапада према истоку-југоистоку, и у томе су правцу највиши висови: Бријач 1.465 м, Бијела Глава 1.301 м, Крижевина 1.216 м. М. је састављена у нижим партијама, од серпентина, а врхови су јој од кречњака и

М. Славич, Прекмурје А. М.

врло вапновитих шкриљаца. Зато се из,

дижу као шири гребени или као отпорне главице. Џланина, је већим делом под вегетацијом. JJ. D.

МУРТЕР (MOPTEP). 1. Стеновито острво на. Јадранском Мору, јужно од Врањског Језера, северозападно од Шибеника. М. лежи између 43" 45:0' до 439 50:1' сев. шир. и 157 34-1'. до 15" 40:3' ист. од Гр,, а пружа се од северозапада. према, југоистоку. Дужина, M. je 11 км, највећа ширина 2:8 км, а површина, му је 19:6 км“. Највећи висови на, острву су: Радућ 127 M, Главатац 124 М, Јасеновац 120 м, Бросица 114 м, Коромашница 68 м, Висока 90 м. М. је прилично разуђено острво, са неколико већих залива. Највећи је Храмински Залив, на северном крају, тде га образују два стеновита полуострва. Близу њега је Залив Здраче, а на, зашадној страни су Залив Вучиграђе, Мали Долац, Коширина, Коромачни и пристаниште Свети Никола. На истоку је, брдом Бросица, М. толико приближен копну, односно полуострву између Муртерског Канала и Злоселског Залива, да је њиме везан покретљивим мостом. Са обе стране моста лежи насеље Тијесно, које својим именом указује: на теснац, уски пролаз. Острво. је средње плодности. Становништво таји маслину, смокву и бадем, чија се дрвета дижу између винограда, затим ситну стоку, овце и козе, од чијег млека, готове сир. На М. су насеља груписана на северу, око највећег залива, и на истоку, око најближег дела копну Балканског Полуострва.

У 1.278 домова живи 6.380 становника. што одговара густини од 322 на ] кг. Највеће је насеље Муртер, по коме је и острво: названо. Оно са засеоком Храмином има 439 дома и 2.150 становника. Остала насеља су: Тијесно, са засеоцима Дазлина, Дубрава и Ивињ (423. дома, 1.920 становника), Бетина. (1.505) и Језера. (804).

П. Вујевић.

2. Село у северном крају отока М., под Радучем. Има 92.150 становника, римокатодичку жупу, пучку школу. Уљарска 8aдруга, основана 1911 у М. највећа. је и најнапреднија у Далмацији, готово индустриског карактера. Творнички инвентар вреди око 5 милиона динара. Производи врло: фино уље. Има и 3 млина за млевење жита.

задругарима. M. је Плинијев Колентум. J. M-n.

МУСАВАТ, политички недељни лист. Као“ орган босанских муслимана (доцније муслиманске народне организације), М. је излазио прво у Мостару, затим у Сарајеву 1906—1919. Власник и уредник био је Оманл-ага, Ћемаловић. У

МУСЕ АЛБЕР (Моџцззе , француски публицист, директор новинарске агенције Авала у Београду (1883). Поред дописа по O листовима, објавио је књигу

е Коуашпе des Serbes, Croates et Sloуспез (1922; 19262), и. један мали Бођ по Београду. · | АГ ЈИ

МУСИЋ АУГУСТ ДР., професор Университета, (3/8 1856, Крка, Крањска). Учио је

| гимназију у Новоме Месту, у Крањској, а

— 090 —