Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

колонија напустила је Н. П.,. пошто је варош више пута страдала и због турске обести постајала све немирнија, а трговина и каравански саобраћај били све више изложени несигурности због анархије у Турској. i

У анархији, која је све више хватала маха, Н. П. се није више могао дићи до некадањег напретка. Пошто је старо 'Гртовиште, вероватно још у 16 веку, расе-

љено, Н. П. се крајем 18 века звао и Тр-

товиште или, као и данас, и само ПЏазар. Онда је, крајем 18 века, настало за Србе у Н. П. најтеже време. 1788 HOBOпазарски Турци упали су до манастира Љубостиње и запалили Ta, a 1790 запалили су и манастир Студеницу, и у Н. Џ. довели на заточење студеничког игумана са тројицом јеромонаха, док су други јеромонаси са моштима Св. Првовенчаног Краља једва избегли преко Београда У Панчево. У ово време је, на раздобљу 18 и 19 века, у тврђави Н. П. на брегу изнад вароши, столовао новопазарски паша и управљао је старом Рашком или Новопазарским Санџаком. И поред свих турских зулума Орби су се у Н. Џ. ипак држали. 1807 било је у вароши око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, Јевреја око 100, Цигана око 600, а остало су били Срби. :

После. устанка у Шумадији (1804), Срби су 1809 заузели и Н. П., попалили га па се повукли. Онда се много Џазараца исељавало у Шумадију. Н. П. се 1822 рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. 1838—1839 ту је било седиште и енглеског вицеконсула. Н. П. је 1836 имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто Арнаута, Цинцара, Јевреја и Цитана. 1857 имао је Н. П. 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа, Ове до окупације Босне (1878) Н. П. је важио као врата од Босне, посредовао је у саобраћају између Сарајева, Солуна и Цариграда, водио је трговину са Дубровником и Окадром. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Н. П., који је још 1873 преко Митровице добио везу са косовеко-вардареском железницом, окренула се Солуну. H. II. је у последње турско време био седиште многих бегова, који су држали околна села као своје чифлуке, а својом обешћу и зулумима чинили варош једном од најанархичнијих ондашње Европске Турске. Поред. њих и Турака ерлија, у вароши је било и много мухаџира из Никшића и Босне. Пред ослобођење било је у Н. ШП. свега две стариначке српске породице, Коматине и Кулагићи; остали православни били су у већини досељеници од средине и краја 19 века. 1913 било је у 'Н. Џ. 13.433 становника, а после је. због ратних прилика, нешто опао.

Сада се Н. П. развија као главно привредно средиште за све околне области

НОВИ САД

по Ибру и Старој Рашкој. Главни друм од Н. П. води низ Рашку и Ибар до Краљева, а од ушћа Рашке уз Ибар до Митровице. Око 4 км североисточно од Н. П. има у селу Бањи 7 топлих извора, од којих је само један искоришћен за Илиџу, јак 18 л у минути, топао 47" (0. То је сумпоровита хипертерма; лечи од реуматизма и неуралгије, а њено се добро дејство хвалило још у 17 веку. У Н. П. су: начелство округа Рашког, поглавари среза Дежевеког и Штавичког, Окружна финансиска управа, Команда места, првостепени суд, гимназија мешовита осморазредна, поштанско-телеграфска и телефонска. станица.

Литература: К. Костић, Наши нови традови на југу (1922); Ј. Цвијић, Основе за теографију и геологију Македоније и Старе Србије, ПТ (1911); Ј. Дедијер, Нова Србија. (1913).

В. Радовановић.

НОВИ ПОЗОР. В. Обзор.

НОВИ САД, варош у Бачкој, на Дунаву. Има 39.192 становника (31/8 1921), од којих је било Орба 16.071, Словенаца 613, Словака 1.294, Руса 672, Мађара 13.065, Јевреја. 2.663, Немаца. 6.486; православних 14.891, калолика, 15.120, евангелика. 5.713, муслимана 496.

Први спомен о Н. С. је из доба Мохачке битке. У то доба на месту данашњег Н. С. било је насеље Мазагозуагаа, За турско доба (1590) било је на том месту српско насеље Варадинци са 18 пописаних пореских домова. И после ослобођења, од Турака задржао је Н. (О. српски етнички карактер, те су га звали Кашлепза или Барадински Шанац. 1720 имао је Н. (О. 119 пописаних српских домова, 15 мађарских и 14 немачких. 1748 постао је Н. О. краљевски слободни град и дДобио је име Н. С. 1771 и 1838 страдао је од поплаве. 1848 новосадски Орби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је имала задатак, да се споразуме са. Кошутом о српским стварима. 1849—1860 налазио се #. С. у оквиру Војводине. 1864 преселила се Матица Орпска у Н. (О. a српска тимназија постала је потпуна; основано је Друштво за српско народно позориште. У то доба П. (. је био центар политичког, културног и друштвеног жиBOTA српскога народа, нарочито у Утгарској. У Н. С. су у то доба стално боравили или се дуже задржавали Милетић, Полит-Десанчић, Змај, Лаза Костић, 7. Натошевић, И. Вучетић, От. Брановачки, От. Џавловић, T. Мандић, Л. Станојевић, А. Хаџић, К. Трифковић, А. Пајевић и многи виђени емигранти из Орбије. То је најлепше доба у српској историји Н. G. »Орпска Атина« је у време пред Оветски Рат знатно изгубила пред мађаривацијом у културно-националном – погледу. 9/11 1918 ушла је српска војска у Н. C.

ИН