Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НОВИ ПАЗАР

дињене Кречане Д. Д. у Загребу имају у Н. М. велику творницу креча, која производи преко 1.000 вагона креча Ha TOдину. 7 J. M-u.

НОВИ ПАЗАР, варош у Јужној Орбији, у Рашкој Области, на реци Рашкој, у средишту Новопазарског Поља или старога Раса. Има 2.492 куће са 11.207 становника. (1991). Поред старога града Раса, средишта, старе српске државе Рашке и Немањине престонице, који је у доба Вука Бранковића назван Трговиште, Н. II. je постао још у доба прве турске најезде кроз ове крајеве. Турци су у оближњем старом железном руднику ~ Глухавици (Глуха Вас) још 1396 имали свога кадију и своју царину на територији Вука Бранковића, док се суседно старо Трговиште помиње 1451 као трг српскога деспота. Турци су под Мухамедом П узели Трговиште од деспота Ђорђа (1456), a 1459, када су Турци заузели Деспотовину, у Трговишту се помиње турски субаша, ватим 1461 и турски кадија. Тада је поред старога Раса или Трговишта већ постојао и Н. Ш., од Турака назван Јени Базар (Ново Трговиште), за разлику од старога Раса или Трговишта, које је и даље постојало, од Турака звано ски Базар (Отаpo Трговиште, Стари Пазар). а чије се развалине сада најчешће зову Пазариште.

H. IL се први пут спомиње 1461, када су Дубровчани и у њему и у Трговишту имали своје судије (сопзијез). Неколико тодина после првога помена, 1467 спомињу се у Н. П. турски кадија и субаша. Оснивач Н. П. био је један од најславнијих турских војсковођа, енергични ГазиИса-бег Исаковић, који се између 1440 до 1472 често помиње у војним походима у западне српске земље. Гази-Иса-бег подитао је при оснивању Н. П. малу џамију, која и сада постоји. Тада је у Н. П. подитнута и џамија Муслихедин-ефендије, првога мујезина султана Мухамеда П. Силном турском · освајачу Гази-Иса-бегу, који је овде имао једну од најважнијих станица. у војним походима, на Босну, није тодио скровити и тесни положај старота града Раса или Трговишта, уврх Новопазарског Поља и на ставама планинских река Рашке и Себечеве, те је за свој нови град Н. П. изабрао средишњи и најпространији део плоднога поља у котлини реке Рашке. За турска продирања по српским земљама H. IL je имао особити значај. Преко Н. П. и области старе Рашке Турци су продирали и даље на запад и северозапад, а када су, након је-

днога века, велики турски војни походи

преко Џ. П. у западне српске земље, падом Босне (1463), Херцеговине (1482), Црне Горе (1499), завршени, oHma je H. IL, место дотадањег војног значаја, као некада и стари Рас или Трговиште, задобио поново велики значај као трговинско средиште на пролазу и раскрсници важних

друмова, Босанско - Македонског, – Босанско-Цариградског и Дубровачког Пута, најважнијих | трансбалканских трговинских караванских комуникација старијег турског доба.

H. П. је у 16 веку и све до пред крај 17 века био жива и богата варош, највећа. и најнапреднија од свих вароши на путу између Дубровника и Ниша. Н. П. је био главни трг сточарских производа из целе области старе Рашке, и одавде се много извозило вуне, коже и воска. У почетку и средином 16 века био је Н. П. чувен као велики трг босанског санџака, са MHOTOбројним хришћанским и турским дућанима и каравансерајима. Варош је била утврђена, опасана зидовима у обиму 4% миље, а насељена Турцима, православним Србима, и многим колонистима Дубровчанима и Млечанима. У другој половини 16 века Н. II. је имао 6.000 кућа, већином турских, са 16 џамија и великом чаршијом. У вароши је било много мајстора, који су од железа из оближњих рудника Глухавице израђивали буздоване и разну железарију. И почетком 17 века била је главна трговина у Н. П. у рукама Дубровчана, који су овде имали и своју цркву. Поред дубровачких колониста и многих Турака, имало је онда у Н. П. и доста православних Срба. На раздобљу 16 и 17 века митрополит Висарион звао се рашки, новопазарски и старовлашки. У ово доба још није био сасвим опустео стари град Рас.

Врхунац напретка достигао је Н. П. у другој половини 17 века. У Н. П. је 1661 у 50 махала било 3.000 једноспратних и двоспратних кућа, у чаршији 1.100 дућа“ на, у вароши 23 џамије, 7 цркава, 16 школа, и много ханова и чесама. По једном другом извештају 1689 Н. IL је имао до 12.000 кућа. Онда је Н. Џ. био врло чувена варош, једно од најважнијих трговинских средишта у унутрашњости Балканског Полуострва, са многобројним везама. са околним земљама. После тако великог напретка настало је опадање. Н. П. је први пут доживео катастрофу 1689—1690. када су га Срби устаници, за време Циколоминијевог војног похода, заузели, а. затим при повлачењу уништили и попадиди. 1706 Н. П. је једва имао 300 кућа. Али су Дубровчани обнављали трговину у опустошеној вароши. Н. П. је остао и даље седиште паше.

Н. П. је затим поново страдао 1731, када је потоп однео 9 мостова и 36 кућа, а безброј њива и ливада разорио. Убрзо је Н. П. понова страдао. У аустриском ратном походу кроз Турску, Срби устаници су 1737 заузели и Н. П., а Турке истерали из вароши. Онда су кроз Н. П. прошли Срби, који су се са пећеким патријархом

– Арсенијем ТУ повлачили испред Турака.

Како су се Турци тада поново били примакли Н. ПШ. Срби су се повукли ка Студеници даље на север. Отара дубровачка.

— 1 —