Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАРОДНА ВЕЋА

општим расулом, ваљале су се на три стране, преко Истре и Словеначке, с талијанског фронта, преко Војводине са србијанског, преко Црне Горе и Далмације са албанско-македонског. То је требало да пређе преко наших и иначе опустошених и гладних крајева са што мање штете, а спречити то било је веома тешко без добре своје војске. После, у самој земљи било је нереда. Злоупотребљавајући слободу, у времену поремећаја власти, мноти елементи кренули су у пљачку, многе беше заразио руски пример бољшевичке револуције. И у политичком погледу било је много тешкоћа. Чланови Н. БВ. из председништва дали су службену изјаву, да се »Н. В. сматра као врховна влада јутословенских земаља, којима већ управља и да има своју властиту војску и своју властиту морнарицу«, и нотифицирали су савезничким владама »постанак независне и суверене државе Оловенаца, Хрвата и Срба«. Полазећи са становишта, да је влада Н. В. представник једнога, дела, народа, а влада Краљевине Орбије другог, склопили су Н. Пашић у име србијанске владе, А. Корошец у име Н. B. а А. Трумбић у име Југословенског Одбора. један пакт у Женеви (9/11), по коме је било утврђено: 1. Да се образује држава Срба, Хрвата и Оловенаца »као једна недељива државна целина«, и 92. Да ће обе владе, Краљевине Србије и Н. Б., продужити отправљање послова у свом унутрашњем правном и територијалном делокругу »до сазива Конституанте«. У том духу половину нове владе, која је имала обављати извесне заједничке послове, одређивала би влада Србије, а половину влада Н. 8. Прво заједничко министарство, тако изабрано, било је већ објављено. Половина чланова, нове владе имала се заклети краљу Орбије, а половина, Н. В. у Загребу. Тажо је био створен, у ствари, дуалистички систем управе. Тај пакт наишао је на велику опозицију, и код српске владе и код извесних чланова Н. В. А. Корошец није имао мандат за такве преговоре и за склапање ма каквог обавезног пакта. Он је стога позват у Загреб, да објасни Н. БВ. читаву ствар. Даље политичке тешкоће долазиле су нарочито од Италије. Она је почела, окупирати наше народно подручје у Оловеначкој, Истри и Далмацији, и одвајала је тако из народне заједнице велик део солидног, културног и активног елемента. Аустриска флота, која је прешла у наше руке, била је делимично нападнута од Талијана, а, делимично угрожена. Није се допуштало, да се на пучини појави лађа са нашом заставом. 17/11 Талијани су преваром узели Реку и представнику Н. В. буквално показали врата. Делегатима финансиске комисије . Ђ., који су ишли за Париз, забрањен је био пролазак кроз Италију.

Услед свега тога била је општа жеља, да се час пре реши наш државно-правни

положај према иностранству; тим пре, што ни једна држава, сем Орбије, није званично признала нову државу и владу у Загребу. Нарочито су се ти гласови јављали из угрожених области. Већ 14/11 тражила је далматинска влада, ла се сазове Средишњи Одбор. 16/11 тај је захтев помогла и босанска влада. 23/11 била је у Загребу заказана тражена седница. 24/11 пала, је одлука о проглашењу »уједињења државе Оловенаца, Хрвата и Срба, образоване на целом непрекинутом југословенском подручју бивше Аустро-угарске монархије с Краљевином Србијом и Црном Гором у јединствену државу Срба, Хрвата и СОловенаца«. Сутрадан изабран је одбор од 28 чланова, да иде у Београд, и да тамо доврши преговоре о организацији нове државе. Сем тога, 26/11 пала. је и одлука о ликвидацији свих феудалних односа у земљи.

За ово време образовано је Н. В. и у Војводини, која је најдуже била поплављена од аустриских и немачких армија, које су се повлачиле са Балкана. 95/11 Народна Скупштина Војводине прогласида је, независно од Н. БВ., сједињење са Србијом. Сутрадан (26/11) и нарочито сазвана Народна Скупштина, Црне Горе, пошто је свргла династију Петровића, протласила је уједињење са осталим суна-“ родницима.

Делегатима Н. ВБ. који су упућени у Београд, била су издата од Н. В. извесна упутства (»напутци«) за преговоре. Према. њима: 1. коначно решење о организацији и облику државе има се препустити Конституанти, која се мора састати најдаље шест месеца после склопљеног мира; 2. законодавну власт вршиће привремено Државно Веће (после се звало Привремено Народно Представништво), у које имају ући сви чланови Н. В. 5 чланова Југословенског Одбора и делегати Народних Скупштина из Орбије и Црне Горе; 3. владарску власт до Конституанте вршиће Регент Александар; 4. у влади, одтоворној Државном Већу, биће 7 државних тајника за 7 наших области (Србију, Хрватску и Олавонију, Босну и Хердеговину, Оловеначку, Далмацију, Црну Гору и Војводину); 5. заједничке послове BOдиће заједничка влада (спољашне, војне и поморске, финансије, поште и брзојаве), а остали ће остати у компетенцијама. покрајинских влада, жоје ће бити под надвором покрајинских сабора.

28/11 дошла је делегација Н. ВБ. у Беотрад. После преговора са представницима. србијанске владе проглашено је 1/12 уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Тога дана примио је делегацију Н. 8. Регент, у присуству тројице чланова србијанске владе (От. Протића, Љ. Јовановића и М. Нинчића) и војводе Ж. Мишића. А. Павелић је поздравио Ретента и саопштио му одлуке-жеље Н. В.

"Регент је на то поздравио велико народно