Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Тај моменат и Тисине претње, и осећање да се слом приближава, одлучише људе, да се приведе у Дело од раније припремана организација Н. В. 5/10 састали су се у Загребу представници хрватекосрпске коалиције, Старчевићеве странке права, сељачке странке, радикалне, социјалдемократске и клерикалне странке из Хрватске и Олавоније, затим представници народних организација из Међумурја, Далмације, Истре, Босне и Херцеговине и Оловеначке и изабрали су, после преговора који су трајали три дана, своје чланове за Н. B.

Основна, тачка програма Н. БВ. била, је:

Уједињење свих Срба, Хрвата и Словена-.

да у слободну, независну, народну државу. Свака област у подручју бивше Дустро-Утарске имала је право на по једног представника на 100.000 становника. По том принципу (Словеначка је добила 14, Истра 3, Далмација 7, Хрватска и Славонија с Реком 28, Босна и Херцеговина. 18, а Војводина и остали крајеви у Мађарској 10 делегата. Сем тога, чланови хрватског и босанског сабора и бечког парламента имали су право, да делегирају по 5 својих чланова с правом гласа. Остали посланици тих установа имали су само право да присуствују пленарним седницама Н. В. Веће је имало и свој ужи, »ередишњи«, одбор, у који је могло ући највише 40 чланова, 30 изабраних и 10 кооптираних. Тај средишњи одбор био је стварни представник Н. БВ., које није мотло бити увек и цело на окупу. Закључци су у Н. В. стварани двотрећинском већином. За председника Н. В. изабран је А. Корошец, за потпредседнике Св. Шрибићевић и А. Павелић, за тајнике Мате Дринковић, Срђан Будисављевић, Иван Лорковић.

Први јавни иступ Н. БВ., после његова прогласа о конституцији (8/10), био је одтовор на манифест цара Карла од 16/10. У том манифесту цар је обећавао, да ће Аустрија бити претворена у савезну државу, у којој ће свако племе на свом подручју сачињавати своју државу. Али, натлашено је у исти мах изрично, целокупност земаља угарске круне остаће нетакнута. Н. В. одтоворило је на тај царев манифест 19/10, изјавивши, да оно прима вођење народне политике. Н. В. је нагласило, да »тражи уједињење целокупног нашег народа Оловенаца, Хрвата и Срба на, читавом његовом етнографском територију, без обзира на ма које покрајинске или државне границе, у којима. данас живе, у једну јединствену потпуно суверену државу«. Стим у вези пала је одмах и даља изјава, да Н. В. »отклања основу решења нашега народног питања, садржавану у аустриском царском манифесту«. Чим је Н. В. образовано и његови манифести објављени, пожурила су се градска заступства, разна друштва и установе, да

НАРОДНА ВЕЋА

признају компетенцију Н. В., да га поздраве као представника идеје народног суверенитета, да му положе заклетву верности и обећају му сарадњу у сваком правцу. У свима местима организовали су се одмах локални одбори Н. 8. Средишњи Одбор послао је у Швајцарску А. Корошца, М. Чингрију и Г. Жерјава, да ухвате везу са својим сународницима, са српском владом и Југословенским Одбором. Аустриске власти, заплашене Вилсоновим одговором и општим сломом на балканском фронту, дале су им пасоше без оклевања. 28/10 нови аустриски министар спољ-

.них послова гроф Андраши молио је Аме-

рику за сепаратни мир, пристајући, да се са. Чехословацима и Југословенима воде нарочити преговори. Међутим, 29/10, у хрватском сабору. примљен је хитни предлог (0. Прибићевића и другова, да се »Далмадија, Хрватска и (Олавонија заједно са Реком проглашује и према Аустрији и према Утарској за, независну државу; али пошто у Далмацији, Хрватској и Славонији живи само један део великог нашег народа, изјављује одмах хрватски сабор овим прешним предлогом, да је краљевина Далмација, Хрватска и Славонија заједно са Реком вољна ступити у заједничку потпуно суверену државу Словенаца, Хрвата и Орба«. Та изјава била је бурно поздрављена и једнодушно – примљена. Иза тога био је примљен предлог А. Џавелића, да хрватски сабор сву своју власт пренесе на Н. В. Хрватски бан дао је изјаву, да целу егзекутиву ставља одмах на расположење Н. В. Исти дан иза шла је и објава војног заповедника Шњарића, да се војска ставља у службу Н. В. и народне владе. 29/10 образована. је нова. влада за Хрватску и Славонију, на челу са старим баном Михаловићем, али попуњена новим члановима из редова Н. БВ. 29/10 изабран је др. А. Крамер тајником за, Словеначку, 31/10 М. Лагиња за Истру и Р. Ленац за Реку, а 83/11 8. 'Ћоровић за Босну и Херцеговину.

Н. В. постало је тако врховна власт у земљи. Његова функција била је готово диктаторска, нарочито је била велика, власт председништва. Извршна власт пренесена,. је на покрајинске владе, које су бирала покрајинска. Н. РВ. а председништво их је потврђивало. Централисти су у избору покрајинских тајника гледали усредсређивање власти у главном средишту, а федералисти су опет били задовољни стварањем покрајинских влада. У ОСловеначкој је образована народна влада 31/10, под председништвом Јосипа Погачника, у Босни и Херцеговини 1/11 под председништвом Атанасије Шоле, а у Далмацији под председништвом | Ивана Кретеља.

Први дани нових влада били су врло тешки. Три велике расуте аустриске армије, без дисциплине, без хране, заражене суровошћу живота у борби и острвљене

АЕ